Inspiracija za pisanje posta - 0%
Želja za napisati post - 90 %
Piše mi se post, a nemam pojma što napisati.
Buljim u ekran i Spužva Bob Skockanog iznad monitora i mislim se o čemu da pišem.
Školi?
Neda mi se baš. Počela je. Trebam učiti. Barem pokušati. Završit će. To je to.
Ljubavi?
Ništa novo vezano za to.
Obitelji?
Tu su, pored mene. I to je dovoljno.
Sebi?
Nisam dovoljno važna za cijeli post.
Prijateljima?
Previše sam razočarana u njih posljednjih tjedan dana. I zato nisu dovoljno važni za pisanje posta o njima. Povrijedili su me. Nažalost... I to osobe od kojih sam to najmanje očekivala. No, preživit ću. Preživila sam i gore stvari. Bit će još prijatelja, mlada sam.
Možda o razočarenju?
Neznam da li imam dovoljno toga napisati za jedan post.
Sebičnosti?
Možda... No ni o tome nemam baš puno napisati. Osim da je mrzim. Kod sviju. I kod sebe kada se pojavi. No, hvala Bogu, to je rijetko. Izgleda da imam savršeni kućni odgoj. Barem što se toga tiče. A i ostalog.
Lažima?
Koje toliko mrzim. Kakva korist od njih? Samo se još više "uvališ u sranja". I šta onda? Lagati opet nemožeš. Reći istinu isto ne možeš, prekasno je za to. Možeš se kajati. Kakva korist i od toga? Život ide dalje. Ko ga j**e.
I sve upućuje na to da nemam o čemu pisati.
Ili sam prelijena pisati o nekim temama. No, eto. I ovako gomilam redove svog posta.
Moram se samo požaliti na još nešto.
Na proklete male prvašice koje misle da su pokupile svu pamet svijeta. I koje marširaju školom kao da su jedino one važne. I koje su toliko umišljene da je to za poluditi. I koje izgledaju ko trećašice. I posramim se sama sebe onda. A meni govore da izgledam starije. :\
Da se još žalim?
Mogla bih. :\
Na t-mobile.
Fino ja danas skinuh msn za mobitel. Stavim ja to na mobitel. Instaliram ja to. Sve super. Ja sva hepi jer oće da radi. Upiše ja adresu i lozinku. Pita me: Dozvoliti programu slanje informacija na Internet? Ja pritisnu "Da". Za 2 sekunde se logiralo. Vidim ja: nema nikog. Ode ja sa tog. Sing out. I ona mala Zemlja u kutu nestade. Ode ja vidit stanje na računu. Kad ono... Za 5 sekundi (doslovno) skinilo mi 5 kuna. Reko ja... Odj**i ti to. Nema msn-a preko mobitela.
Da se još žalim?
Dobro mi je krenilo.
Dakle, žalim se i na svoju trenutnu "inspiraciju" za pisanje postova. Mogao je ovo biti neki fensi post. Da imam inspiraciju. A ovako... Samo što ne pritisnem "izlaz". No ajd... "Uveseljavat" ću vas još sa svojim kritiziranjem svega živog i neživog.
I na razrednicu. Jer nam nije dala knjige u dva puta, nego odjednom sve. Pa se ti, Antonija, jebi. Nosi knjige dva kilometra do kuće. U dva sata. Po 35°C. Uživaj.
Na profu iz matematike. Jer je izgleda trudna. I sad će nam doć mutava zamjena i jedva ću proć. Ak prođem.
Još nešto?
Na komp. Jer je iz 2003. godine. I užasan je. (ne želite znati kakve "mogućnosti" ima.)
Mislim da je to to. I evo 6 i 20 je.
Moram sada gibati na msn. Riješiti neke stvari.
Uživajte.
Post je objavljen 06.09.2008. u 18:26 sati.