Dugo mi je trebalo da ukapiram: pa ja se poistovećujem sa knjigama koje čitam!
Danas sam uzeo da čitam priče Gorana Petrovića. Neki zastavnik u penziji se preselio u podrum, spustio dole stari tepih, fotelju, muškatle! Bože me sačuvaj i sakloni! Sreća pa ja nemam podrum. A u garaži nema struje ovih dana, pa...
Moraću da vodim računa šta čitam.
Na primer, ovo ovako nešto već može:
U lakoj letnjoj haljini lutala je divljinom ulica. Povremeno je prolazila pored kuće da vidi gori li svetlo u donjem delu; nije mogla da se vrati sve dok mrak ne pokaže uspeh njegovog plana. I tako je hodala sama kroz noć. Crnpurasti Italijani i Grci posezali su za njom iz prolaza da za uštinu za zadnjicu ili pomiluju po stomaku; saginjali su se sa terasa da je pozovu unutra, stajali u ulazima mlečnih barova i nemo žvakali gume i izazivali je praznim pogledima. Mačke su se trljale o nju, repova visoko podignutih dok su joj se vrtele između golih nogu, i gotovo su je oborile. Taksi vozila su usporavala dok je prolazila, vozači su se naginjali preko sedišta da joj dobace nešto. Domorodci su se pretapali u senke, samo su im oči škiljile u nju. Stopala su joj krvarila od razbijenog stakla i krv se zgrušavala sa prašinom pločnika. Stisla je ruke oko sebe, čvrsto se obujmila oko grudi kako bi se ugrejala, tako da je visoko podigla dojke u svojoj širokoj haljini, i mladići sa terasa su bacali papirne loptice koje su padale između njih.
Nama nova godina / Ništa nije donela / Po nebu smo tražili / Svetlost Vostoka
Da, to je Rusija, tajanstvena pesma Idola, meni draga zbog zvuka tramvaja u prolazu. I zbog snažnijih ruku, i zbog A. Fadejeva, iako se nisam trudio da saznam ko je to, osavio sam tajnu da traje, ali pre par nedelja sam prekopavao knjige u Platou, i nađoh slučajno jednu njegovu knjigu. Roman "Poraz", pisan 1926, objavljen u 2. kolu biblioteke "Reč i misao" iz 1960. godine (one tanke dobre crvene knjige, ponekad plave). Da, kupio sam je, baš zbog pesme. Ako hoćete, pročitajte o Fadejevu na Wikipediji.
A. Fadejev nije pisao pesme, niko nije čitao pesme dok je dole prolazio tramvaj. Ako su zajedno čitali Fadejeva šta li su još čitali i o čemu su noću razgovarali? Ne smem ni da zamislim.
Ne znam hoću li ikad pročitati knjigu, hoće li se desiti i šta da bih s njom stupio u interakciju. Čuvaću je, pa ako nađem srodnu dušu, ali baš srodnu, jedne noći ću uzeti knjigu sa police, nalaktiti se na krevetu i odabrati jedan pasus...