Pre neko veče sam svratio do Meka na Slaviji, renoviranog posle paljevine patriota. Zar je već prošlo 20 godina od kako je otvoren?
Na žalost, više nije kao pre. Kamene ploče na podu su promenjene. Tačnije, na stepeništu što vodi na gornji sprat. Ranije su stepenici bili napravljeni od svetlo sivo – žućkastog uglačanog kamena, verovatno mermera, na kome su se videli fosili amonita.
Nisu retke zgrade u Beogradu čiji su delovi popločani takvim kamenom. Volim kada vidim fosile u kamenu, kada prepoznam neku ljušturu, školjku, ili kada u slučaju amonita prepoznam deo njegovog spiralnog tela. Nisam propuštao priliku da se produciram svojim elementarnim znanjem paleontologije, pokazujući fosile svom društvu. Neko bi delio moje oduševljenje i bilo je lepo sresti srodnu dušu, a češće bi me dočekalo sleganje ramenima i ravnodušno-upitan pogled.
Sećam se kad sam baš u tom Meku pre dvadesetak godina pokazivao prstom na fosile u podu. Kao da je bilo juče.
Evo malo na vikipediji o amonitima, o njihovom živom rođaku nautilusu, i par linkova (prvi i drugi) o hodačima zabuljenim i zaljubljenim u kamenje po kom gaze.
Post je objavljen 03.07.2008. u 01:19 sati.