Preživjeli su dosadu, žeđ, glad, vrućinu i gužvu samo
zbog jednog razloga - cipela.
(Bilo je i robe, ali ona nije bila tako bitna.)
Pišem o još jednoj legendarnoj te mitskoj prodaju cipela u Tvornici.
Prijateljice su mi pričale o tome, ali nikad nisam
a) bila u Zg u pravo vrijeme
2) imala para
Ove godine sam ispunila oba uvjeta, pa sam došla pred Tvornicu
nešto prije 10, stala na kraj 100 metarskog reda oko zgrade i čekala na upad
više od sat vremena. Kao neka vražja šopingholičarka.
Red su uglavnom činili sutdenti i studentice, ali bilo je i nešto mama i tata.
-Svi izalze s po 2-3 kese, izaći ću ja barem s jednom- veselio se dečko iza mene,
dok su neki već počeli naglas očajavati.
Ljudi oko nas strpljivo čekaju, slučaju glazbu, uče ili se zafrkavaju s društvom.
Oni koji su u grupama šalju izaslanike po žvake, hranu ili vodu na obližnji kiosk.
Izlazi dečko od nekih 11 ili 12 godina s dvije vrećice.
Cure iza mene su zgrožene
- Ja svojoj djeci nika ne bih dala da kupuju nešto tako skupo.
Do 16. godine samo Elviton patike. Zamisli da ih preraste za 6 mjeseci-
kaže jedna.
Pet šminkerica sa sunčanim naočalama i dugim kosama dolaze i
staju blizu vrata praveći se nevješte.
Svi iz reda ih aktivno mrzimo.
- Oćemo se kladit da će uć prije nas ? -kaže dečko iza mene prijatelju
- Nema šanse, netko će ih umlatit. A tu su i zaštitari- veli prijatelj.
Zaštitari nisu reagirali, ali cure konačnu počinju osjećati naše loše vibre
i daju peticama povjetarca.
Nakon njih dolaze 3 druge padobranke, koje nisu obučene kao šminkerice i
uspijevaju se ugurat u mojoj grupi.
Izlaze dva tinejdžera i zafrkavaju nas koji stojimo na samim vratima i čekamo upad.
- Ha, ha mi smo već kupili, vi niste.
Jedan od njih penje se na ogradu i slika red s mobitelom.
Mrzili bi i njih, ali znamo da ćemo za nekoliko minuta konačno ući u obećanu zemlju.
Zaštitati nas razmiču da uđu majke s malom djecom.
- Tako,dakle, bebe imaju prednst. Idući put si moram nabaviti neko dijete -
smije se cura ispred mene.
Zaštitar nam daje znak i počinje juriš.
Ušla sam u četvrtoj ili petoj grupi, kada se izbor obuće već znanto smanjio.
Prodavači su ljubazni i dobro raspoloženi, unatoč navali ljudi koji se ponašaju kao
u groznici i mašu im cipelama pred nosom i viču stvari poput "Ima li 39 ??"
U nastupu ludila spiskala sam ravno pola plaće i kupila 3 para cipela za
sebe i 1 za ne-za-sebe.
Jedne moje cipele totalno mi nisu trebale i sad se grizem, ali pokušavam se
utješiti mišlju da neće propast.
Sada imam Skechers balerinke, Skechers cipele i Reebok tenisice.
(Nije više bilo zgodnih Skechers tenisica moj broj )
Plus, mogu raditi eksperiment i saznati da li su skuplje tenisice bolje.
(iako su kostale 150 kuna)
Natovarena kao baba s placa uskačem u tramvaj i vozim se na posao na koji
kasnim 2,5 sata.
A tamo saznajem da je poslodavac napokon, nakon 9 mjeseci, pokazao svoje pravo lice.
Konačno se ponaša kao zla korporacija na koju neboder i liči.
Stay tuned..........
Post je objavljen 16.06.2008. u 14:21 sati.