Pregled posta

4. poglavlje

Sihaja je hodala hodnikom prema meni. Iza nje je hodao visok dečko smeđe kose. Zamolila sam ju da se nađemo poslije četvrtog sata. Samo, tko je dečko?

Sihaja: Ej, si dobro?
Ja: Da, da, dobro sam.
Sihaja: Što se dogodilo?

Dečko se nakašljao.

Sihaja: Joj, da. Ayumi ovo je Starz Scrable, Starz ovo je Ayumi Hamasaki.

Rukovali smo se.

Starz: Drago mi je.
Sihaja: Vjeruj mi, njoj je još draže.

Ošinila sam ju pogledom.

Ja: Kako to misliš?
Starz: Da, kako to misliš, Sihaja?
Sihaja: Ma ništa, nema veze. Nemojte me ubit'.
Ja: No da, trebala bih podršku. Idem Oliveru Jamesu priopčiti NEKE stvari.

Ono ''neke'' sam posebno naglasila.

Sihaja: Ja, ovaj, moram sa Starzom u knjižnicu.

Starz ju je iznenađeno pogledao, ali kada mu je ona dobacila oštar pogled pravio se da zna sve o tome.

Starz: Da, mora mi pomoči oko... oko nekih životinja.
Ja: Aha, životinja? Zanimljivo.
Sihaja: Pa, moramo ići.
Ja: Dobro, Sihaja?
Sihaja: Da?
Ja: Nadrapat ćeš zbog ovoga.

Nasmijala se i pravila se kao da ne zna ništa o tome. Što je radila? Hoće da sama idem Oliveru Jamesu. I otišla sam. Zapravo, prvo sam ga malo tražila. Na kraju sam ga našla kako sijedi kraj jezera.

Ja: Moramo razgovarati.

Iznenađeno me pogledao, a onda sam sjela do njega i prešla na stvar.

Ja: Gledaj, stvari stoje ovako; ono što je ostalo od moje obitelji seli se k tvojoj.

Gledao me i vidjelo se da ne razumije.

Ja: Od kad su... mi roditelji... poginuli...

Zastala sam. Još se nisam pomirila s tom činjenicom. Duboko sam udahnula, a onda nastavila.

Ja: Tvoji i moji roditelji su bili jako dobri prijatelji i kad sam se Aaron rodio odlučili su se za tvoje roditelje kao njegove kumove, a kako je najstariji tako smo ''dodijeljeni'' tvojim roditeljima na skrb. Tvoji su roditelji ujedno i moji krsni kumovi.

Malo me gledao, a onda se nasmijao.

Oliver: Biti će nas puno.
Ja: Da...
Oliver: Primirje?
Ja: Primirje.

Rukovali smo se.

* * *

U spavaonici su bile Izzie, Gia i Sihaja. Sjela sam na svoj krevet, uzela jastuk u ruke i bacila ga na Sihaju.

Ja: Bezobraznice...
Sihaja: Ej, samo malo. Između vas ima kemije...
Ja: Samo sanjaj.

Gia i Izzie su nas zainteresirano gledale pa sam im prepričala današnje događaje.

Gia: I? Kakav je taj Starz?
Ja: Zgodan.
Sihaja: Ali...?
Ja: Ali nije moj tip. I da, smiri hormone i ne pokušavaj me spojiti sa svakim dečkom na kojeg naiđeš.
Sihaja: Dobro, odustajem...
Ja: Hvala.

Isplazila mi je jezik i bacila jastuk natrag na mene. Započela je tuča jastucima. Nakon četrdeset i pet minuta perja je bilo svuda. Doslovce svuda. Izvukla sam jedno iz džepa tamnoplavih traperica koje sam imala na sebi i još nekoliko iz ovratnika otrovno zelene košulje. Gia se malo pozabavila čarolijama i za tren je sve bilo blistavo čisto. Prišla sam prozoru i širom ga otvorila. Ledeno hladan zrak razmrsio mi je kosu.

Ja: Cure dođite!!!

Zbunjeno su me pogledale, a onda mi prišle i shvatile razlog mog iznenadnog veselja. Snijeg. Prvi snijeg. Te sam noći spavala bolje nego ikad.

* * *

Osvanulo je i Božićno jutro. Sve je imalo miris na jelke i cimet. U našoj je spavaonici, pod jelkom okićenom crvenim i zlatnim kuglicama, sve blještalo od ukrasnog papira. Ustala sam iz kreveta, prišla prozoru te ga otvorila. Uzela sam malo snijega koji se nakupio na dasci i prišla Sihaji. Jedva sam suzdržavala smijeh. Malo sam joj snijega bacila na glavu. U roku od dvije sekunde je bila na nogama. Samo sam stavila prst na usta i onda pokazala na Izzie i Giu. Obje smo se dohvatile još malo snijega i prišle krevetima uspavanih ljepotica.

Ja: Kada nabrojim da tri.

Sihaja mi je namignula.

Ja: Jedan...
Sihaja: Dva...
Ja/Sihaja: Tri!!!

Obje smo ispustile grude snijega iz ruku. Obje su vrisnule i iskočile iz kreveta.

Izzie: Pa jeste li vi normalne!!!
Gia: E, osvetit ću vam se!!!

Sihaja i ja smo se valjale od smijeha, a onda je Sihaja uočila poklpne.

Sihaja: Jej, POKLONI!!
Ja: Evo prvo moj.

Pružila sam joj poklon zamotan u otrovno zeleni celofan.

Sihaja: Tipično za tebe.
Ja: Naravno. Ajde, otvori.

Usput sam dodala Izzie i Gii dva poklona u otrovno zelenom celofanu. Napokon je Sihaja otvorilia svoj. Razjapila je usta u čudu.

Sihaja: Predivna je.
Ja: Otvori je.

Otvorila ju je i izvukla bisernu ogrlicu. Odmah ju je stavila oko vrata. Izzie i Gia su u isti čas otvorile poklone.

Izzie/Gia: Predivno!
Ja: Pa no, otvorite.

I one su si objesile ogrlice oko vrata.

Sihaja: Hvala, hvala, hvala.
Ja: Nema na ćemu.
Izzie: Predivno je, hvala.
Ja: Ma daj...
Gia: Hvala.
Ja: Smirite se!!

Sve su me tri zagrlile. Skoro sam se ugušila. Zatim su mi sve tri pružile razne poklone u šarenim celofanskim omotima.

Izzie: Moj prvo otvori.
Ja: Ok.

Razvezala sam tamno crvenu mašnu i celofan se rastvorio. Crna kutija. Skinula sam poklopac i razjapila usta, a oči su mi skoro iskočile.

Ja: Ovo...
Izzie: Voliš lude boje, a ovakve nemaš.
Ja: Pa ti si luda... Znaš li koliko tekve cipele koštaju?
Izzie: Samo šuti i isprobaj ih.

Iz kutije sam izvadila zelene cipele na potpeticu. Naravno da su mi se sviđale. Zelene su.


Skinula sam čarape i navukla ih na noge. Savršeno. Zagrlila sam Izzie, ali me Gia prekinula.

Gia: Sad moj, sad moj.
Ja: Dobro idem, idem.

Ljubičast celofan se sam otvorio. Srna satenska traka s privjeskom u obliku cvijeta. Kao da mi čita misli. Predivna je.


Ja: Hvala, hvala, hvala. Predivna je.

Sihaja mi je pružila svoj poklon u tirkiznom celofanu. Nešto mekano. Odmotala sam poklon i našla se oči u oči s svijetlo rozim korzetom na cvijetiće. Nikada još nisam ništa takvo imala, ali sam željela.


Ja: Hvala.

Skočila sam na noge (s time da sam skoro pala zbog novih cipela) i sve ih tri zagrlila. Još smo malo odmatale ostale poklone, a onda se obukle i krenule na doručak. Navukla sam na sebe crvene tajice i zelenu vunenu tuniku. Gia mi je na glavu nataknula kapu Djeda Božićnjaka pa sam tako u duhu Božića stigla na doručak. Sve je vrvjelo od učenika. Svi su pričali sa svima. Predivno. Jednostavno obožavam Božić.