4. poglavlje

Sihaja je hodala hodnikom prema meni. Iza nje je hodao visok dečko smeđe kose. Zamolila sam ju da se nađemo poslije četvrtog sata. Samo, tko je dečko?

Sihaja: Ej, si dobro?
Ja: Da, da, dobro sam.
Sihaja: Što se dogodilo?

Dečko se nakašljao.

Sihaja: Joj, da. Ayumi ovo je Starz Scrable, Starz ovo je Ayumi Hamasaki.

Rukovali smo se.

Starz: Drago mi je.
Sihaja: Vjeruj mi, njoj je još draže.

Ošinila sam ju pogledom.

Ja: Kako to misliš?
Starz: Da, kako to misliš, Sihaja?
Sihaja: Ma ništa, nema veze. Nemojte me ubit'.
Ja: No da, trebala bih podršku. Idem Oliveru Jamesu priopčiti NEKE stvari.

Ono ''neke'' sam posebno naglasila.

Sihaja: Ja, ovaj, moram sa Starzom u knjižnicu.

Starz ju je iznenađeno pogledao, ali kada mu je ona dobacila oštar pogled pravio se da zna sve o tome.

Starz: Da, mora mi pomoči oko... oko nekih životinja.
Ja: Aha, životinja? Zanimljivo.
Sihaja: Pa, moramo ići.
Ja: Dobro, Sihaja?
Sihaja: Da?
Ja: Nadrapat ćeš zbog ovoga.

Nasmijala se i pravila se kao da ne zna ništa o tome. Što je radila? Hoće da sama idem Oliveru Jamesu. I otišla sam. Zapravo, prvo sam ga malo tražila. Na kraju sam ga našla kako sijedi kraj jezera.

Ja: Moramo razgovarati.

Iznenađeno me pogledao, a onda sam sjela do njega i prešla na stvar.

Ja: Gledaj, stvari stoje ovako; ono što je ostalo od moje obitelji seli se k tvojoj.

Gledao me i vidjelo se da ne razumije.

Ja: Od kad su... mi roditelji... poginuli...

Zastala sam. Još se nisam pomirila s tom činjenicom. Duboko sam udahnula, a onda nastavila.

Ja: Tvoji i moji roditelji su bili jako dobri prijatelji i kad sam se Aaron rodio odlučili su se za tvoje roditelje kao njegove kumove, a kako je najstariji tako smo ''dodijeljeni'' tvojim roditeljima na skrb. Tvoji su roditelji ujedno i moji krsni kumovi.

Malo me gledao, a onda se nasmijao.

Oliver: Biti će nas puno.
Ja: Da...
Oliver: Primirje?
Ja: Primirje.

Rukovali smo se.

* * *

U spavaonici su bile Izzie, Gia i Sihaja. Sjela sam na svoj krevet, uzela jastuk u ruke i bacila ga na Sihaju.

Ja: Bezobraznice...
Sihaja: Ej, samo malo. Između vas ima kemije...
Ja: Samo sanjaj.

Gia i Izzie su nas zainteresirano gledale pa sam im prepričala današnje događaje.

Gia: I? Kakav je taj Starz?
Ja: Zgodan.
Sihaja: Ali...?
Ja: Ali nije moj tip. I da, smiri hormone i ne pokušavaj me spojiti sa svakim dečkom na kojeg naiđeš.
Sihaja: Dobro, odustajem...
Ja: Hvala.

Isplazila mi je jezik i bacila jastuk natrag na mene. Započela je tuča jastucima. Nakon četrdeset i pet minuta perja je bilo svuda. Doslovce svuda. Izvukla sam jedno iz džepa tamnoplavih traperica koje sam imala na sebi i još nekoliko iz ovratnika otrovno zelene košulje. Gia se malo pozabavila čarolijama i za tren je sve bilo blistavo čisto. Prišla sam prozoru i širom ga otvorila. Ledeno hladan zrak razmrsio mi je kosu.

Ja: Cure dođite!!!

Zbunjeno su me pogledale, a onda mi prišle i shvatile razlog mog iznenadnog veselja. Snijeg. Prvi snijeg. Te sam noći spavala bolje nego ikad.

* * *

Osvanulo je i Božićno jutro. Sve je imalo miris na jelke i cimet. U našoj je spavaonici, pod jelkom okićenom crvenim i zlatnim kuglicama, sve blještalo od ukrasnog papira. Ustala sam iz kreveta, prišla prozoru te ga otvorila. Uzela sam malo snijega koji se nakupio na dasci i prišla Sihaji. Jedva sam suzdržavala smijeh. Malo sam joj snijega bacila na glavu. U roku od dvije sekunde je bila na nogama. Samo sam stavila prst na usta i onda pokazala na Izzie i Giu. Obje smo se dohvatile još malo snijega i prišle krevetima uspavanih ljepotica.

Ja: Kada nabrojim da tri.

Sihaja mi je namignula.

Ja: Jedan...
Sihaja: Dva...
Ja/Sihaja: Tri!!!

Obje smo ispustile grude snijega iz ruku. Obje su vrisnule i iskočile iz kreveta.

Izzie: Pa jeste li vi normalne!!!
Gia: E, osvetit ću vam se!!!

Sihaja i ja smo se valjale od smijeha, a onda je Sihaja uočila poklpne.

Sihaja: Jej, POKLONI!!
Ja: Evo prvo moj.

Pružila sam joj poklon zamotan u otrovno zeleni celofan.

Sihaja: Tipično za tebe.
Ja: Naravno. Ajde, otvori.

Usput sam dodala Izzie i Gii dva poklona u otrovno zelenom celofanu. Napokon je Sihaja otvorilia svoj. Razjapila je usta u čudu.

Sihaja: Predivna je.
Ja: Otvori je.

Otvorila ju je i izvukla bisernu ogrlicu. Odmah ju je stavila oko vrata. Izzie i Gia su u isti čas otvorile poklone.

Izzie/Gia: Predivno!
Ja: Pa no, otvorite.

I one su si objesile ogrlice oko vrata.

Sihaja: Hvala, hvala, hvala.
Ja: Nema na ćemu.
Izzie: Predivno je, hvala.
Ja: Ma daj...
Gia: Hvala.
Ja: Smirite se!!

Sve su me tri zagrlile. Skoro sam se ugušila. Zatim su mi sve tri pružile razne poklone u šarenim celofanskim omotima.

Izzie: Moj prvo otvori.
Ja: Ok.

Razvezala sam tamno crvenu mašnu i celofan se rastvorio. Crna kutija. Skinula sam poklopac i razjapila usta, a oči su mi skoro iskočile.

Ja: Ovo...
Izzie: Voliš lude boje, a ovakve nemaš.
Ja: Pa ti si luda... Znaš li koliko tekve cipele koštaju?
Izzie: Samo šuti i isprobaj ih.

Iz kutije sam izvadila zelene cipele na potpeticu. Naravno da su mi se sviđale. Zelene su.


Skinula sam čarape i navukla ih na noge. Savršeno. Zagrlila sam Izzie, ali me Gia prekinula.

Gia: Sad moj, sad moj.
Ja: Dobro idem, idem.

Ljubičast celofan se sam otvorio. Srna satenska traka s privjeskom u obliku cvijeta. Kao da mi čita misli. Predivna je.


Ja: Hvala, hvala, hvala. Predivna je.

Sihaja mi je pružila svoj poklon u tirkiznom celofanu. Nešto mekano. Odmotala sam poklon i našla se oči u oči s svijetlo rozim korzetom na cvijetiće. Nikada još nisam ništa takvo imala, ali sam željela.


Ja: Hvala.

Skočila sam na noge (s time da sam skoro pala zbog novih cipela) i sve ih tri zagrlila. Još smo malo odmatale ostale poklone, a onda se obukle i krenule na doručak. Navukla sam na sebe crvene tajice i zelenu vunenu tuniku. Gia mi je na glavu nataknula kapu Djeda Božićnjaka pa sam tako u duhu Božića stigla na doručak. Sve je vrvjelo od učenika. Svi su pričali sa svima. Predivno. Jednostavno obožavam Božić.

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.