Jutros sam se probudila.Sest cetrdeset i pet.Nebitno.Ustala sam.Otisla pred ogledalo.Tezina,tezina,tezina.Pritisce me i neda mi disati.Osijecam je u plucima i u glavi.Sveprisutna ,popunjava prostoriju i okrece se oko mene.Trepcem,a nastaje kaos.Oci me bole,prevelike za moje ocne duplje;nepripadaju ovdije i ne zele vise buljiti u taj odraz.Zatvaraju se.Tako sam bila umorna.Ali nisam mogla/zeljela spavati.Stajala sam zatvorenih ociju i slusala kako disem,kako grabim tuzne i duge udisaje,kako se borim za zrak koji istiskuje tezina.Nedostaje mi S.Kako pored toliko ljudi na ovom svijetu samo jedan poznanik moze razumjet ono za sto drugi tvrde da je izopaceno i nenormalno?Prijateljstvo je doista blagoslov kada je iskreno i pravo.Toliko mi je draga jer ne zatvara usi kad vristim i osluskuje kad sutim;moze primjetiti pogled i uzvratiti osmijeh.Za nju ja nisam izipacena,ni bolesna ni luda,mozda je to zato sto sam joj draga,a mozda zato sto mi je slicna.Mozda oboje.Nije vazan razlog jer prijateljstvo je prijateljstvo je prijateljstvo je prijateljstvo i to je dovoljno.
Navecer sam jela sledoled koji sam povratila.Izgrebla sam si grlo i uplasila se vidjevsi male kapljice krvi u bljuvotini.Toliko sam se nacitala o djevojkama koje su ispovracale dijelove vlastitog zeludca da sam pocela drhtati od straha.Ipak,kasnije sam se osijecala spokojno,mirno i ispravno.I mia je tada bila u redu jer je sladoled bio izvan mojeg tijela,a nista drugo tad nije bilo vazno.Zeljela sam razgovarati sa S. o tome jer sam se jako uznemirila,ali ona se nije javljala.Uostalom zanimalo me je li i ona rigala danas.
Izasla sam navecer sa nekim curama koje su mi vijerojatno prijateljice.Mislim,nekad su bile.Sada kao da ta Ja vise nije stvarna.Ponekad mi se cini da sam je ispovracala zajedno s hrpom smeca koje sam znala trpati u sebe.
Sanjam o tome da sam tanka poput grane,nepostojana poput duha,graciozna poput labuda...
Sanjam da sam sto nisam.
A trebala bih iskoristiti sto jesam.Svaki atom mog tijela pokusava napokon ispuniti ocekivanja.Moja,svacija.
Bojim se da necu moci prestati.
Bojim se da vec sad ne mogu.
Pa sto onda,kazem si.Prestat ces kad dode vrijeme.
Post je objavljen 01.06.2008. u 20:30 sati.