Spavam, bude me snazni udarci kise po prozoru, okrecem se u krevetu ali vise zaspati ne mogu, gledam na sat...5.30h...sta cu sad svi u kuci spavaju. Prislonila sam lice na prozor i gledam van. Kako sad grad izgleda nevino, ljudi su jos u dubokom snu. Sve je tako mirno i bezbrizno. Sad sve miruje, a ja opet sama, opet sama u gradu budna i opet me boli. Vec dugo trazim razlog da u ovom gradu ostanem ali...ali nista ne pomaze. Jao da se bar nesto dobro dogodi samo jedna sitnica pa da mi se sve ponovno svidi, da pozelim zivjeti...ali nista...ne mogu se ni zaljubiti...ma sve je ovo vec davno u zaborav palo, cijeli ovaj grad...zaraslo mahovinom, zatrpano suhim liscem, jadno...povratka nema, sve je unisteno...
Post je objavljen 22.05.2008. u 22:03 sati.