Desilo mi se da sam vidila koliko imam PRAVIH prijatelja, koliko me oni poštuju, koliko im značim, koliko me vole i koliko sam ja vezana za njih.
Desilo mi se d bi je bilo jako mučno i ostala sam kod kuće i nisam išla u onu zgradu u koju idem obično 5 puta na tjedan. Nakon učenja u ''toj zgradi'', moji u me prijatelji nazvali i pitali me kako sam. Tada sam vidila zašto je moj NAJBOLJI. Ujutro (odlazak u tu zgradu je bio organiziran po podne) me nazvalo još prijatelja da kako sam, kada ću krenut s njima prema ''toj zgradi''...
Wow! Koliko samo u životu znači imat samo jednog takvog prijatelja, a kamo li više!!
Desilo mi se i da je moja Ljubav, o kojoj sam vam već pričala, stavila svoj dlan na moj!! U sebi sam osjetila nevjerojatnu buru i lice mi se rastegnulo kao i kada ispričam nešto smiješno. To se zove veselje, radost...
Sutradan smo lijepo razgovarali, pa me i to učinilo sretnom!!!
**Dakle mali zaključak, njegujte prijateljstvo, bit ćete stretni!!!
Post je objavljen 01.05.2008. u 19:09 sati.