Marketing
mood:ful hepi
pjesma koju slušam ovog trena: Born for this paramore
Hayy ljudi! kaj ima?
Baš sam hepi jer sam bila na tom blogu od jednih koza koje jako dobro znam (idu samnom u razred) a tamo su pisale sve najgore o emačima...
Ja sam skroz poludila kad sam to vidla i išla komat da im idem napisat da su jedne jadnice, kuje .itd... a onda sam vidla da su ih već dovoljno popljuvali pa nisam napisala nikaj jer mi je bilo žao ljudi koji troše zivot na to da gledaju tuđa posla... baš su ko babe tračerice hihi. ma nebum se zamarala s njima. dovoljna mi je kazna to kaj moRam s jednom od njih sjedit na nastavi, ne bih ju više spominjala.
i yust hate em all.
ali daaaaaaaaaaaaaaj kak neko nemre imat neš protiv ovoga?!?!?!:
baš su slatki.
Ha ha. moram se izrazito zahvaliti Fucking emo kitty na tako predivnim komačima koje im je (lolipopačicama) ostavila (najljepša ti hvala, hehe) i this is my little dream također, jer mislim da im je to napokon spustilo nos iz oblaka. oh vjerujte mi ja ih znam nos im je daaaaaaaaleko u oblacima...
mijenjanje pjesme - when it rains- paramore*
al brijem da sam je kriva za taj blog. jar ja sam prvi i jednini službeni emo u školi a njima je to još uvijek bilo nekaj nepojmljivo, a kad su vidle blog od emoboya1 sve im se to zgadilo i misle da je emo pedreluk i sotonistička skupina ljudi koi se režu i glavni im je cilj umrijeti. to uopče nije istina. melinda (newyorčanka) se u potpunosti slaže samnom. mislim to što smo emo ne znači da nesmijemo voljeti i biti voljeni...
mi smo isto ljudi samo s pojačanim emocijama... mi zato imamo sposobnost jače i vjernije voljeti za razliku od nekih ljudi kojima je realnost svaki dan imati drugog dečka (curu) ili svaki dan varati voljenog/voljenu kao ništa!
emo-ljudi nisu nekakav glupi kult mladih ljudi koji su krenuli u pogrešan smjer. većini emo ljudi je to stanje nastalo jer su izgubili voljenu osobu... ja sa izgubila jednu osobu do koje mi je jako stalo bilo... i ta osoba mi jako nedostaje jer je na mene doslovno ostavina neki neizbrisiv trag... on je bio tako mlad a tako rano izgubio pružan život... zbog jedne bolesti... nisam mu bila bliži rod ili nešto tako al mi je bilo jako stalo do njega... tek je počeo zivjeti... imao samo par godina… još mi je teško gad se sjetim… nikad ga neću zaboraviti… imao je najmodrije oči koje sam ikad vidjela… bio mi je poput brata… time heels all wounds...
does it?
ma sad sam došla od pisanja nekih gluposti do mojeg emocionalnog stanja...
ma ajde idem sad papa
xoxo
sve vas volim (osim lolipopačica)
*vidite iz načina pisanja da pjesme jako utječu na moje raspoloženje
Post je objavljen 27.03.2008. u 20:11 sati.