Pregled posta

Od brgujskega kapuza do kapuzijade

„Prišal je h Matuljan voz kapuza, voz kapuza brgujskega…“ tako se je od vavik kantalo o kapuzi ki je prihajal na Matulje ziz Velikega Brguda.
Po čin je to brgujski kapuz zaslužil tako veliku čast?!
Brgujski kapuz je črljeni kapuz, trdih velikih glavic ki raste samo va velikih, dubokih brgujskih dolci. Sije se va Josipovskoj šetemani, na otprtoj njivi, a onda se presajiva ručno ziz prližon, od Ivanje do Petrove, kada se čeka veliki daž – biju naši nonići rekli – kapužnjar. Taj naš kapuz je otporan na bolesti i štetnike, tako da ga se ne šprica, a njiva se gnoji samo ziz stajskin gnojen, pa moremo reć da je stvarno «ekološki». Kapuz se je kiselil i još se vavik kiseli, na stari način – va velikin drvenin čabri. Na dno se staviju glavice ke se posipaju ziz krupnu sol, na glavice se stavlja naribani kapuz i dobro se napešta, i tako do vrha. Se to se dela va pravoj brgujskoj konobi, kadi se i čuva priko zime. A kada je kapuz kisel, najbolje se parićiva kisel ziz palentu kumpiricu, u joti, na padelu ziz suhin meson ili kobasicami i na salatu. To je bila težačka hrana, a i danas ju si rad vide na stoli.

Mi, mladi Brgujci smo se organizirali za spas tega našega kapuza. 2006. leta na dan Sv. Kuzme i Damjana, naših velikih zaštitniki, “napravili” smo “PRVU BRGUJSKU KAPUZIJADU” . Povorka je šla ziz muziku po celin seli do Tišljarovega saliža, kadi je bil održan celi program: ribanje, mašćenje i kiseljenje kapuza, ziz starin orudjen i ziz pravin vozon kapuza kakovega su vozili naši nonoti. Bila je degustacija, da ljudi provaju kako to Brgujci delaju i kakov je to naš kapuz. Leta 2007. bila je i “DRUGA BRGUJSKA KAPUZIJADA” na koj se je održalo i proglašenje najdeblje glavice kapuza. I matuljski načelnik, gosp. Bruno Frlan prišal je vidit ča to mi delamo ziz našin kapuzon. Nadamo se da ćemo ovu tradiciju držat još čuda, čuda let!




Post je objavljen 01.03.2008. u 13:10 sati.