...nisam dugo pisala...nisam imala snage napisati sve što se događa tj. što se dogodilo,jer opet je sve zaboravljeno...očito ja za njega nisam bila dovoljno vrijedna nikada da me 'zadrži',da me ne odbaci svaki put kao igračku koju je 'nehotice' slomio...neću ni sad znati sve ispričati,jednostavno nekih se stvari ne želim sjećati,preteško ih je napisati i samoj sebi priznati sve...bojim se da je gotovo iako se čini da tek počinje,ljudi to vide drugačije nego ja,ja znam koliko to boli sa sobom nosi,koliko suza i kajanja...bojim se...
(utorak) ...najduži dan mog života...bila sam sama kod kuće,mama je bila dežurna,a tata još nije došao..dakle mogla sam kud sam htjela i šta sam htjela...poslala sam mu sms i samo ga pitala hoćemo nekud van zabavljat se s društvom...njegov odgovor me toliko zablio,ne njegove riječi jer nije mi ništa 'ružno' rekao,samo su bile tako hladne,kao da priča neznancu kojeg nikada nije ni poznavao...napisao je da 'njegova draga' dolazi kod njega i da će cijelu večer provest s njom i da mu ne šaljem više ništa,kao da ona ne skuži...suze su mi tekle same od sebe,bila sam na rubu živčanog sloma,osječala se tako jadno,nisam nikada mislila da čovjek može tako nisko pasti kao ja tad,dotakla sam dno...zgrabila mobitel i nazvala svoju Janu,mislim da nisam uopće pričala samo sam tih jebenih petnaest minuta razgovora plakala i nisam mogla prestati..ona me tješila,govorila kako on toga nije vrijedan,a ja jednostavno nisam slušala,samo sam dalje plakala i slamala se..znam da je Jani stalo do mene i znam da mi je željela sve najbolje,ali ni njene riječi me nisu mogle podići s dna...samo sam tonula sve dublje jer sam se pogledala u ogledalo i nisam vidjela sebe,nego neku uplakanu djevojku,nešto što se ne može nazvati čovjekom...ubijala me ta samoća,nije nikoga bilo pored mene,a trebao mi je bilo čiji zagrljaj,samo da me netko čvrsto drži u svojim rukama i ništa ne govori,jer ne želim čuti da će sve biti u redu,ne može biti u redu,i ne želim slušati kako on nije vrijedan toga,ja bi za njega i svoj život dala(a neki ljudi kažu da tek kad to osjećaš,to možeš nazvati ljubavlju,ne znam..)samo sam trebala nekog pored sebe...i tad sam jednostavno povadila sve boce alkohola iz kuhinje i natočila od svakog pića po par čaša,odnjela si to u sobu i počela piti..sve zajedno,pomješano konjake,vina i pitajbogašta...našla sam skalpel u svojoj sobi...prvi put u životu sam ga držala u ruci tako čvrsto,odlučno,i nisam razmišljala što radim...još sam bila pri nekakvoj pameti i nisam zarezala venu u koju sam duuugo sjedeći u mraku promatrala,nisam to htjela napravit,ne to,a imala sam snage i za puno više...maknula sam skalpel sa ruke,primila ga još čvršće i napisala njegov nadimak ne nogu,velikim slovima...bilo je krvi,puno,otrčala sam do kupaonice i probala 'izbrisati' ta slova jer sam skužila šta sam napravila,a krv je i dalje curila...sjela sam na krevet gledajući u ta slova,suze su same curile,ne zato što to boli,mogla sam ja podnjeti još više,nego su me ta slova ubijala...i tad su mi suze počele padati po tim posjekotinama...tad je tek počelo boljeti,slane suze ne svježu ranu,a nisam ih mogla zaustaviti...provela sam noć u mraku,u svojoj sobi,sama,razmišlajući o svemu,o Njemu i Njoj,o životu koji nema smisla,koji boli...bila sam tako sama,trebala mi je utjeha,prvi put u životu sam trebala prijatelje da mi pomognu,nisam mogla sama izdržati kao inače,a nikoga nije bilo tu..samo soba,tišina,mrak i ja....otišla sam spavati,ali nisam mogla zaspati...oko pola tri ujutro zazvonio mi je mobitel,mislila sam da Jana provjerava jesam ok...nije bila Jana,bio je On...pitao me jesam budna i rekao da se njemu ne spava...predložila sma da dođe do mene ako hoće,na to je on rekao da ja dođem do njega i svađali smo se tko će kod koga otići...i nismo nikud išli...letjele su samo prazne riječi,oboje sami,svatko u svom krevetu,uz nas samo uvrede,riječi koje bole...i još je nakon svega imao obraza reći mi da lijepo spavam...da,baš lijepo...više ništa nisam razumjela...nisam spavala...zaboljeo me u trenutku cijel život...i opet sam plakala,dočekala jutro plačići,sama,ostavljena,napuštena,zaboravljena....
(srijeda) ...bila sam jadna...potresena svime što se dogodilo proteklu noć i još uvijek sam mislila da je sve bio samo san...samo me ožiljak vratio u stvarnost i shvatila sam da sam potpuno poludjela...izgubila sam sebe...izgubila razum i razlog za postojanje...cijel dan sam bila nekakva nikakva..poslijepodne mi je došao tat i pustio me van,pošto je mama smislila onu famoznu 'zabranu'...prije nego sam izišla iz kuće počeli su me ispitivati tko je 'onaj dečko' koji me u nedjelju dopratio kući,zezali se i šalili s tim,a ja sam izletila van sa suzama u očima,prisjećajući se svega...išla sam sa onim svojim 'frendom' i još nekoliko dečki iz ulice...uspjeli su me oraspoložit svojim lupetanjem,i bila sam nasmješena jer znam da im je svima stalo do mene i da me vole kao sestru i da su uvijek uz mene,samo im ja ne govorim ništa od svega što mi se događa,ne smiju znati,misle da je moj život savršen...i tad odjednom se pojavio On...prvo je sjedio sa svojim društvom,a onda se ko' slučajno preselio kod nas...i pričao sa svima,ja sam šutila i pravila se da je sve u redu,da sma hladna,da mi nije stalo...dečki su kretali polako kući,a meni se još ostalo,nije mi se dalo ići,ali ipak nisam htjela ostat s njim i njegovim društvom iako su me zvali i molili da ostanem...krenula sam i skužila da mi nema moba,nisma mogla kući bez mobitela,nema šanse,ja bez njega ne živim...i ostala sam,sjela s njim i dečkom koji je s mojom sestrom išao u osnovnu,ostatak 'društva' sjedio je za susjednim stolom...i ovaj lik je počeo nešto lupetati i pričat kako me voli i grliti me tamo,ja se ustala,maknula njegovu ruku i izderala se da ja nisam ničija(jer me nazvao svojom)...i tad se javila Njegova sestra i rekla mi:"Još nisi..."..ostala sam zatečena..On mi vratio mob i baš kad sam krenula kući naručili su mi još jedno piće i opet sam ostala..ovaj lik je pričao neke gluposti(vidljivo pod utjecajem C2H5OH),a On me ispod stola uhvatio za ruku..čvrsto me držao,isprepleli smo si prste...dopustila sam mu ono što nikad nisam nikome,odjednom je njegova ruka počela klizit po mojim nogama,seljački ću reći da je bilo 'pipkanja ispod stola'...i tad su oni kretali u nečiju vikendicu još piti i zabavljat se,a ja sma stvarno morala kući...svi smo se ustali počeli oblačit jakne i odjednom me on zagrlio i pazite sad šta je rekao pred svima,zapravo derao se:"Ja nju volim,ja ću nju ženit!"..ja sam se samo nasmijala na to,nisam znala što bi drugo...i oni su otišli,a ja svojim putem kući...zaspala sam oko 3 jer nisam još ništa mogl složiti na svoje mjesto...u 5 ujutro mi stiže sms..On..napisao je da je stigao kući,pa eto samo tako da mi javi da se ja kao ne brinem...nepisala sam mu da nisam mogla zaspat od brige i petsto onih smajlića i deset puta hehe...još me više iznenadio,opet ja ostala šokirana i potpuno zbunjena...
(četvrtak) ...Layla mi stigla kući,bila na praznicima kod bratića i dogovorile smo se da idemo malo van jer se dugo nismo vidjele...pitala sma ga hoće uopće on dolazit,nije odgovorio...samo se tamo,u našem bircu,pojavio na par minuta pozdravio Laylu,oboje smo opet glumili da se ne znamo i nismo se pozdravili...otišao je...bila sam samoj sebi jadna cijelu večer,ali nisam htjela drugima kvarit zabavu...napokon kad mi se Layla vratila imala sam s kim ostajati duuugo,jer ona nikad ne žuri kući...ostavile smo dušu na onom juboksu,igrale neke bezvezne igrice...nisam ni na što drugo mogla misliti osim na njega...ostale smo zadnje u bircu..pokupile se kući...ja došla ubijena od razmišljanja,legla u krevet i nisam imala snage ni za što...još jedna neprospavana noć...
(petak) ...Layla me istjerala iz kreveta jer me zvala na mob,a ja ga kretena ostavila da se puni,pa sam morala pomaknut guzicu iz kreveta...zvala me da mi kaže da nas je on zvao da dođemo u birc tu večer i da moramo ostat s njim do zatvaranja..ja u to nisam previše vjerovala,jer ako želi da dođem,neka me izvoli nazvat...ali ipak mene nije teško nagovorit pa sam otišla i tu večer s Laylom...bio je tamo..pričali smo,zezali se na neki čudni nači,onako rezervirano,zapravo oboje smo zezali Laylu jer smo znali previše istih stvari o njoj i njenoj 'prošlosti' pa smo to iskorištavali za 'nategnutu' međusobnu konverzaciju...večer je prošla prebrzo,on se naravno 'malo' napio,a meni je tad baš slatki,sav je medeni,hehe...pozdravili smo se normalo ko neki stari 'drugovi' i ja sam otišla kući jer me mama zvala već 5 puta...zapravo na neki način sma otišla i ljuta kući jer me toliko nerviralo to njegovo ponašanje ko da je sve ok,kad nije bilo ok,bilo je jadno...ma gazila sam po sebi i svom ponosu...
(subota) ...išli smo u grad..ja sva nikakva,a inače sam ja inicijator zabave i svi moraju bit raspoloženi,inače ih ja sve i odvučem u grad i kad im se ne ide..a meni je došla ta paklena subota kad sam bila pregažena proteklim događajima...Layla mi u gradu(dok smo se uhodavale,ja s votkom u ruci ona s pivom) prepričavala događaje od sinoć...njih dvoje 'kolega' su otišli na neki rođ poslje kod njene frendice i još puuuno popili..kao pričao je o meni cijelo vrijeme,koja god pjesma počne,on kaže da ju ja volim i kao pjeva ju meni,pogotovo Avanturu...i zvala ga je nekoliko puta njegova draga,javio joj se i rekao joj da odjebe,da ga prestane stalno zvati i uglavnom kao da se goni..tako je bar ona rekla..u gradu nije bilo ništa posebno,malo sam pila s Janom,zezale se,poslej navratila do svojih 'uličnih dečki',vratila se do Jane i srela njegovu 'najdražu'..nisu bili zajedno...i kad sam se napokon malo pomirila sa svim i odlučila se zabavit,ko grom iz vedra neba,on prolazi pored mene,s društvom iz razreda...nismo se pozdravili...naravno...pustili su mi Nikotin napokon i tad sam već bila na koljenima,doslovno,jer tu pjesmu toliko volim...prevolim...došla sam kući,ništa posebno,legla u krevet i zaspala...bila sam si tako odvratna,ne znam,ali nisam to ona stara ja,nedostaje mi osmijeh,iskren kao nekada davno...
(nedjelja) ...mama me probudila,otišla sma na misu,bila ljuta na sebe ne znam više zbog čega...dan sam provela pred televizorom,baš nisam ništa radila,samo se izležavala i sažaljavala samu sebe...nevečer krenula do Layle da proslavimo zadnji dan praznika i zalijemo to malo...došla do nejne kuće,a ona naravno ko i inače nije bila spremna i čekam ja nju..čekam...odjednom stiže mi sms,samo kad nisam pala u nesvjest kad sam vidjela od koga je..On..napisao je našto čudno kao:"Jesam te lijepo pozdravio?:)"..ja se pitam kad me pozdravio,nije valjda u gradu u sub a da ja nisam skužila,i pitam ga kad...odgovorio mi da me maloprije sreo,on i tata bili u autu kao on vozio,malo vježba za vozački...i ja ga zvala da ide s nama nešto popit,malo se natezali oko tog,ali je rekao da će ići...i poslao mi još sms da dođem po njega...ja krenula do njega i sreli se na pola puta i pozdravili se normalno i normalno pričali,bez one nategnutosti i napetosti...ušli zajedno u birc,a svi tamo počeli pljeskat i navijati,ja ostala zatečena..i ok,otišli mi na kat do Layle i zezali se onak totalno normalno,kao nekada davno kad samo bili samo prijatelji...i njega zove njegova 'ljubav'..on se neće javit,meni bilo čudno jer nismo ništa pili,on samo jedno pivo,a to je za njega ništa koliko inače pije...i zove ona već deseti put,on i dalje samo prekida pozive i triput mi ponovi da ju je ostavio,da je među njima gotovo...ja samo kad nisam vrištala od sreće,ali sam se i dalje pravila ozbiljna i kao 'ne tiče me se'...i krenuli polako kući,svatko svojim putem...još smo se malo čuli kad sam stigla kući i ništa bezveze se pozdravili...otišla sam spavati s osmijehom,ali imala sam neki čudan osjećaj,zapravo znala sam da će se sljedeći dan pomirit,znala sam,sumnjala...e to se i dogodilo...
...nije me ni pozdravio sljedeći dan...izgleda da opet nismo pričali,ne znam ni kako ni zašto...ja i Jana otišle na kavu prije škole,bili su tamo zajedno,ubijali me,a nisam to smjela pokazati...opet se igrao samnom,ja sma mu to dopustila...ništa nije fer...sad ga svaki dan moram gledati u toj prokletoj gimnaziji i boli me kad prođe pored mene kao da ne postojim,kao da me nema,kao da nikada nisam bila tu...tata mi je otišao,mama je valjda sutre opet dežurna,pa ja i Layla navečer ostajemo kod mene i pijemo...u nedjelju smo imale u planu da i on dođe,ali sad...sve je gotovo..opet se sve tako brzo promijenilo....samo će ožiljak uvijek biti tu,onaj izvana će nestati s vremenom,a srce...da li ja TO još uvijek imam???...previše si ga puta slomio...
Post je objavljen 15.01.2008. u 20:06 sati.