Stao sam sa pričom, ali do dana današnjeg ima još priče, ali nisam zato otvorio ovaj blog, da vam ispričam ovu moju tužnu priču, već zato da meni bude lakše...
Možda ako bude vremena ili još bolje, ako bude volje, jedan dan ispričat ću vam, odnosno nastaviti priču na kojoj stam stao, tj. prekinutu na postu prije ovog.
Kao što sam rekao, nije ovo da bi vi čitali niti ne očekujem da netko ovo čita ili još gore, da me sažaljevate i ostavljate mi svakojake komentare, več kada mi je teško, da umjesto da tlačim neke od mojih frendova, jednostavno, da si dam oduška ovdje.
Danas nisam dobro, fali mi jako, prisječam se starih dana kada smo zagrljeni gledali TV, kada sam joj ljubio kosu dok je ležala na mojim prsima i dok sam joj šaptao:"joooj, koliko te volim, pojma nemaš...", i sada i ispada da pojma nije imala.
Znam da je ve gotovo, to se vidi po njenom ponašanju, iako nada umire zadnja i nadam se da možda namjerno glumi, da joj treba vremena kao što je trebalo meni kada smo prekinuli (trebalo mi je 5 mjeseci da shvatim da je ona TA s kojom želim život, djecu i sve ostalo), a kada sam to shvatio i želio povratak (jer je rekla da me voli, da si uzmem vremena i da će me čekati), e onda se tu nešto promijenilo i nije me htjela natrag.
Nadam se, iskreno se nadam da će za koji mjesec (jer od kada sam ja htio povratak, prošlo je mjesec i pol), da će mi se javiti, da odemo na neku kavu, na neku večeru, na razgovor...
Ili barem da će doči, dati mi nekakav znak i da ćemo početi ponovo... Ne od kud smo stali, već polako ponovo, novu vezu, s novim ja...
Ali kako sve ovo ide, koliko god se ja danao, izgleda da od toga neće biti ništa. Nažalost...
No, neznam zašto... ali također imam neki predosječaj, neko šesto čulo da će se to ipak desiti, da će i biti tog razgovora o povratku s njene strane, ali to neće biti happy end, jer taj isti osječaj, to isto šesto čulo mi govori da će tada biti prekasno... Da ću se ja ohladiti, imati nekoga ili biti preponosan, čak štoviše, preumoran od čekanja i od ove patnje.
Mislim da će me ova patnja dotuči, da jednostavno više neću moči dalje s njom...
Ali opet... Tko kaže da će se sve to dogoditi?
Jer ono što se trebalo desiti, desilo se... Tipična ljubavna priča:
- Došlo je do prekida
- Ona je htjela natrag, ja ne
- Patila je mjesecima, dok sam ja odmarao od veze
- Prošlo ju je i krenula je dalje
- Ja sam počeo patiti
- Sada ona odmara od veze
I što je najgore, mislim da me je i prestala voljeti, da se pomirila s tim da je gotovo i da što je bilo, bilo je.
Nastavila je dalje, bez mene.
I to se zove: what goes arround, comes arround.
Razlika u svemu tome je dok sam ja kulirao od veze, volio sam je i dalje i razmišljao kako ću se vratiti, jer stvarno je volim i stvarno sam htio natrag, ali s novim ja, no kod nje nije takva situacija...
Koliko će god ovo zvučati narcisoidno i umišljeno, ali samo želim reči, da će ona s vremenom shvtiti koga je imala i što je imala.
Sve je ovo još svježe i prerano za rezoniranje i nekakav povratak... Mora i nju proći ljutnja, ljuina i mora i njoj doći kao i meni) iz guzice u glavu, da ipak jesmo jedno za drugo...
Na kraju krajeva.. Puno je more riba, a jednu ću upecati sigurno. Možda i veću i bolju, ukusniju od ove prijašnje koju sam vratio u more...
Post je objavljen 15.01.2008. u 00:15 sati.