Marketing
BEGIZMI 42.
BOUNTY: the Aliens
Bego: "Leone, u ovoj razvodnoj kutiji nema struje!"
Leon: "Kako će je bit kad si je uključio samu u sebe."
Bego: "E, zatvorio sam strujni krug!"
Grintavi slušatelj: "Kakvo je to preseravanje! Bas sa šest žica!"
Bego: "Nije. Kad se napijem, gdje god udarim pogodim neku."
Rock podmladak: grupa Azazel
NOVA GODINA
Ljepša polovica grupe Cappucino: Ana, Ilija i Brko
Lijevo: Šumi, klavujaturista grupe Cappucino sa šumom na srcu (odatle nadimak)
Desno: Ludi djed Mraz na koturaljkama, Čubi
Čubi: "Kolonojo, Kolonijo, otkad si se udala, mene si skroz zaboravila!"
Indira: "Ma koji ovo kret... Čubi, ti si! Taman sam mislila poslat djeda Mraza u p..."
Colonia
Bego: "Muketiisusove, ova je skroz gola na minus trista! Koja li je to droga?"
Ilija: "Biće kulen i rakija!"
Bego: "Ili 200.000 kuna."
Ilija: "Pa dobro, imaće za doktora."
U KAFIĆU NAKON DOČEKA NOVE GODINE
Ulazi Boris bankar u kafić.
Boris: "Sretna Nova Godina svima! Đani, imaš mi posudit sto kuna?"
Đani: "Šta će tebi sto kuna?"
Boris: "Šta te briga."
Bego: "Biće ima u džepu 24.900 kuna, pa ga to jebe. Oće zaokružit."
Boris: "Nisi puno falija."
Bego: "Koliko?"
Boris: "Pogodio si u 1000 kuna."
Đani: "Jebate, šta mi je teško! Morao sam platit zaostatke za mirovinsko. Jao, jao!"
Boris: "Šta to nas boli kurac? Daj nam pit i ne grintaj."
Bego: "On uvik grinta."
Đani: "Je, ali prije sam ima i grinta da nemam, a sad grintam jer stvarno nemam. E, to mi ide na kurac!"
Đani: "Di ćeš, oli ćeš već ča?
Bego: "Idem u istočionicu piva."
Đani: "?"
Bego: "U WC."
Profa: "Je li ovo danas 500 godina od rođenja ili od smrti Marina Držića?"
Bego: "Zar je Marin Držić umro?"
Profa: "Ala, sad moram na ručak! Dopizdilo mi je jest svaki dan. Ja bi odma potpisa da se može uzeti jedna tableta i da više u životu ne moraš jest."
Bego: "Jedna za cili život? Da nije malo prenapredna tehnologija? A jedna na tjedan?"
Profa: "Ili jedna tableta na misec."
Bego: "Ne valja, moga bi pobucat datume i umrit od gladi."
Profa: "Ma da je i jedna na dan!"
Bego: "Nije problem u samom procesu unosa hrane, već njena termička obrada... izgubiš vrime, ispizdiš cilu kužinu, a posli moraš i prat suđe..."
Profa: "Je, a kad radiš cili dan, kad ćeš sve to?"
Bego: "A nekad su ljudi jeli tri puta na dan. Tri puta dnevno se kuvalo. Alo!"
Profa: "Jebate, kad su stigli?"
Bego: "Nisu oni stigli, oni bi išli o svom poslu, a sve po kući su radili sluge i robovi."
Profa: "Jebate, sve ih je čekalo na gotovo."
Bego: "Da nismo mi ljudi isto malo prenaglili kad smo ukinuli robovlasnički sustav, a prethodno nismo razvili robotiku? Sad sve moramo sami radit. Nije ni čudo da se sve svelo na jedan obrok dnevno."
Profa: "Je, mi ljudi smo skloni promjenama i revolucijama, a uopće ne mislimo na posljedice."
Bego: "Iako bi ja više volija imat roba nego robota. Nekako je ljudskije, s njim moš imat neki odnos..."
Profa: "I robot ne bi ima takav osjećaj u rukama dok ti recimo pere noge..."
Bego: "Je, je, robovi mi se puno više sviđaju od robota."
Profa: "I meni, ipak sam ja humanista."
Profa: "Kad smo već kod humanizma i blagdana, možda bi tribalo učinit kakvu akciju za Dom za nezbrinutu dicu?"
Bego: "To ne postoji."
Profa: "Kako?"
Bego: "Ako su u domu, onda nisu nezbrinuta."
Profa: "Tako je, triba bi se zvat Dom za zbrinutu dicu."
Starija gospođa sklona alternativnim znanostima ulazi u kafić.
Gospođa: "Samo da se javim mom Begi, sritna ti Nova! Ajme sad san vidila našeg Gorana, sprema se u Indiju, ajme ja bi ti isto tako volila tamo otić, da nađen svoj duševni mir..."
Bego: "Pa ćete u Indiju po duševni mir? Nema tamo mira. Tamo vam je uvik rat, tuku se hindusi i muslimani. To se ode na sveta mista i odma biži ča!"
Gospođa: "Pa di triba ić za steć duševni mir?"
Bego: "Pa valjda u ludnicu."
Bego: "Alo brački, oš šta popit?"
Bračanin: "Ne mogu, trčin na trajekt. Računaj ka da smo popili. I računaj ka da san ja platija."
(nastavit će se)
P.S. Ispunjavam želju Wish-masteru:
Post je objavljen 02.01.2008. u 22:29 sati.