BOUNTY: the Aliens Bego: "Leone, u ovoj razvodnoj kutiji nema struje!" Leon: "Kako će je bit kad si je uključio samu u sebe." Bego: "E, zatvorio sam strujni krug!" Grintavi slušatelj: "Kakvo je to preseravanje! Bas sa šest žica!" Bego: "Nije. Kad se napijem, gdje god udarim pogodim neku." Rock podmladak: grupa Azazel NOVA GODINA Ljepša polovica grupe Cappucino: Ana, Ilija i Brko Lijevo: Šumi, klavujaturista grupe Cappucino sa šumom na srcu (odatle nadimak) Desno: Ludi djed Mraz na koturaljkama, Čubi Čubi: "Kolonojo, Kolonijo, otkad si se udala, mene si skroz zaboravila!" Indira: "Ma koji ovo kret... Čubi, ti si! Taman sam mislila poslat djeda Mraza u p..." Colonia Bego: "Muketiisusove, ova je skroz gola na minus trista! Koja li je to droga?" Ilija: "Biće kulen i rakija!" Bego: "Ili 200.000 kuna." Ilija: "Pa dobro, imaće za doktora." U KAFIĆU NAKON DOČEKA NOVE GODINE Ulazi Boris bankar u kafić. Boris: "Sretna Nova Godina svima! Đani, imaš mi posudit sto kuna?" Đani: "Šta će tebi sto kuna?" Boris: "Šta te briga." Bego: "Biće ima u džepu 24.900 kuna, pa ga to jebe. Oće zaokružit." Boris: "Nisi puno falija." Bego: "Koliko?" Boris: "Pogodio si u 1000 kuna." Đani: "Jebate, šta mi je teško! Morao sam platit zaostatke za mirovinsko. Jao, jao!" Boris: "Šta to nas boli kurac? Daj nam pit i ne grintaj." Bego: "On uvik grinta." Đani: "Je, ali prije sam ima i grinta da nemam, a sad grintam jer stvarno nemam. E, to mi ide na kurac!" Đani: "Di ćeš, oli ćeš već ča? Bego: "Idem u istočionicu piva." Đani: "?" Bego: "U WC." Profa: "Je li ovo danas 500 godina od rođenja ili od smrti Marina Držića?" Bego: "Zar je Marin Držić umro?" Profa: "Ala, sad moram na ručak! Dopizdilo mi je jest svaki dan. Ja bi odma potpisa da se može uzeti jedna tableta i da više u životu ne moraš jest." Bego: "Jedna za cili život? Da nije malo prenapredna tehnologija? A jedna na tjedan?" Profa: "Ili jedna tableta na misec." Bego: "Ne valja, moga bi pobucat datume i umrit od gladi." Profa: "Ma da je i jedna na dan!" Bego: "Nije problem u samom procesu unosa hrane, već njena termička obrada... izgubiš vrime, ispizdiš cilu kužinu, a posli moraš i prat suđe..." Profa: "Je, a kad radiš cili dan, kad ćeš sve to?" Bego: "A nekad su ljudi jeli tri puta na dan. Tri puta dnevno se kuvalo. Alo!" Profa: "Jebate, kad su stigli?" Bego: "Nisu oni stigli, oni bi išli o svom poslu, a sve po kući su radili sluge i robovi." Profa: "Jebate, sve ih je čekalo na gotovo." Bego: "Da nismo mi ljudi isto malo prenaglili kad smo ukinuli robovlasnički sustav, a prethodno nismo razvili robotiku? Sad sve moramo sami radit. Nije ni čudo da se sve svelo na jedan obrok dnevno." Profa: "Je, mi ljudi smo skloni promjenama i revolucijama, a uopće ne mislimo na posljedice." Bego: "Iako bi ja više volija imat roba nego robota. Nekako je ljudskije, s njim moš imat neki odnos..." Profa: "I robot ne bi ima takav osjećaj u rukama dok ti recimo pere noge..." Bego: "Je, je, robovi mi se puno više sviđaju od robota." Profa: "I meni, ipak sam ja humanista." Profa: "Kad smo već kod humanizma i blagdana, možda bi tribalo učinit kakvu akciju za Dom za nezbrinutu dicu?" Bego: "To ne postoji." Profa: "Kako?" Bego: "Ako su u domu, onda nisu nezbrinuta." Profa: "Tako je, triba bi se zvat Dom za zbrinutu dicu." Starija gospođa sklona alternativnim znanostima ulazi u kafić. Gospođa: "Samo da se javim mom Begi, sritna ti Nova! Ajme sad san vidila našeg Gorana, sprema se u Indiju, ajme ja bi ti isto tako volila tamo otić, da nađen svoj duševni mir..." Bego: "Pa ćete u Indiju po duševni mir? Nema tamo mira. Tamo vam je uvik rat, tuku se hindusi i muslimani. To se ode na sveta mista i odma biži ča!" Gospođa: "Pa di triba ić za steć duševni mir?" Bego: "Pa valjda u ludnicu." Bego: "Alo brački, oš šta popit?" Bračanin: "Ne mogu, trčin na trajekt. Računaj ka da smo popili. I računaj ka da san ja platija." (nastavit će se) P.S. Ispunjavam želju Wish-masteru: |