Evo me ljudi. Nisam dugo pisala post jer sam radila na forumu i tako to, ali sada me evo!!!
Ovaj dizajn mi se jakoooo sviđa, probajte vidit sve šta piše iako je dosta teško ja uspjela. Evo i osmog dijela, radnja sada stvarno postaje zanimljiva i nadam se da ćete svi ostat na broju.....
Ostala sam stajati onako ko metlom ošinuta nekoliko trenutaka. Nekoliko sam puta progutala knedlu i zagrizla donju usnu. Onda se FoCo okrenuo i prekrižio ruke:
- Dakle, Celine... –
- Profesore dopustite da objasnim! –pokušam se izvući
- Nema se tu što objasniti, stvarno si me iznadila! –
Pognula sam glavu. Da sam iz nekog drugog razloga pred ismotrom svi bi se učenici valali od smijeha, ali budući da nitko od njih to još nije doživio svi su ko ošinuti gledali u mene. Aly, Em, Chatrine i B.B. su se udaljile i međusobno razgovarale mislima. Znala sam to jer to možemo ali bila sam zauzeta drugim stvarima pa ih nisam mogla "prisluškivati".
- Kako si se samo usudila otvoriti ulazna vrata nakon što sam ih ja zatvorio. Iako si nova znaš pravila – rekao je profesor, a u meni se pojavila nova nada
- On ne zna –prošaptala sam- On ništa nije vidio –
- Sada hoću čuti tvoje objašnjnje koje mora biti dobro da te spasi od jedne okrugle jedinice
- Profesore, još jednom vam se ispričavam –pokušala sam nešto smisliti- ali ja am se spustila i vrata su bila oključana pa sam mislila da još niste ušli –
- Jako dobro znaš da je zvonilo prije nekoliko minuta i isto tako znaš da ja nikada ne kasnim –
- Razumjem profesore, neće se ponoviti –
- Nadam se –reče i otvori imenik- sada ću ti zapisati samo naopravdani sat, ali drugi put nemoj očekivati da ću te poštediti, a sad izađi van! –
Htjela sam ga moliti da stanem jer sam jako dobro znala da su vrata zaključana i da ih neću moći otvoriti, ali odstala sam kada sam čula škljocaj brave. Okrenula sam se prema vratima i osjetila nečiju prisutnost s druge strane vrata. Polako sam se zaputila prema njima i otvorila ih. Bila su otključana. Netko ih je otključao. Ali nema nikoga na hodniku. Provirila sam u svlačione, otvorila vrata od hodnika ali sve je bilo mirno. Ali ja sam znala da je netko bio s druge strane...
***
Idući dan je sve bilo mirno. Ili barem malo. Kuda god bi prošla učenici bi šaptali međusobno. Neki bi se klinci iz mlađih razreda usudili viknuti za mnom:Veštice! Vještice!
Znala sam da iako profesor nije vidio moj ulazak, učenici jesu i uskoro je o tome brujala cijela škola. Naravno preko brda tračeva i došaptavanja. Cure nisu sa mnom pričale, a kada bi i pričale onda bi to bilo jer bi ih ja nešto pitala, a one bi odgovorile s da ili ne.
Ušli smo u učionicu iz matematike. Čim smo se smjestili profesorica je rekla da pišemo nenajavljeni test. Svi su počeli uzdisati, negodovati ili psovati. Profesorica je razmjestila neke učenike, a među njima i Michaella pa sam ostala sama. Ispit je bio veoma jednostavan jer sam ja u matematici bila u velikoj prednosti. Oni su naime bili u ogromnom zaostatku, tako da sam ja svo gradivo sa testa učila dvaput. I bez učenja sve mi je bilo jasno. S ispitom sam završila među prvima, a odmah nakon mene je i Alison. Budući da sam sjedla sama, sjela je sa mnom. Izvukla je blokić i napisala mi poruku:
Kako si napisala?
Odgovorila sam joj:
Svo sam gradivo već učila pa mi nije bilo eško. A ti?
Nasmiješila se i slegnula ramenima:
Još ne znam. Znat ću kada ispravi.
Kimnem. Onda mi napiše slijedeću:
Je li te Michaell pozvao na bal povodom noći vještica?
Bal? Na njega sam potpno zaboravila. A cijela škola već neko vrijeme bruji o tome. Svi već znaju s kim će i kako će, a ja sam zaboravila. Napisala sam joj:
Stidim se
Zašto?Odgovori ona
Potpuno sam zaboravila na njega.
Alison mi je šapnula da to nije ništa strašno, a onda mi pokazala jednog smeđokosog dečka iz prvog reda.
Zove se Dush. Mislim da ću ja njega pozvati na ples.
Prosiktala sam uz cerek. Kada sam vidjela kako me upitno gleda napisala sam joj:
On je Laurin dečko, znaš onu iz F razreda. Oni ti idu skupa.
Složila je facu. Vidljivo joj je bilo žao. Da mi se ne sviđa Michaell on bi mi se. Baš je sladak. Tamnokosi odlikaš, veoma sramežljiva karaktera, baš kao i ja. Iz sna me prenuo Michaell koji se ustao da preda test.
Idem ja sad.
Napiše Alison i krene prema svojoj klupi. Michaell sjedne pored mene. Naslonio je glavu na dlan s tužnim izrazom lica. Počitala sam mu misli. Loše je napisao test, zapravo ništa nije znao. Jadan. Jednom sam i ja bila u takvoj situaciji. Kada sam bila u prvom razredu stare škole bila sam među najgorim učenicima u školi. Onda mi je Adam počeo pomagati i došla sam dovdje, postala sam super odlikašica. Isti mjesec smo prohodali, ali je on bio tipični muškarac pa je istovremeno ljubio i još dvije cure.
Ponovno sam pogledala u Michaella. Koliko sam poznavala njegov školski život, on baš nije bio najbolji učenik, a ja bi mu mogla pomoći. To mi se činilo super, a onda mi je netko u mislima odvratio Učini to.
Razogorčila sam oči. Nitko od cura nije znao čitati misli. Ali netko mi je poruku poslao. Pogledom sam prešla preko cijelog razreda i u prvoj klupi pored Dasha ugledala jednu curu kako me zlokobno gleda.
...
A sada vezano za komentare: Bili ste jako dobri!!! 103 komentara!!!Vau!
Red bi bio da sada skupljam 150, 200 itd. ali primjetila sam da kada tako puno skupljam izgubim volju i dođem u krizu!
Tako da skupljajte koliko oćete, a meni kad se svidi pišem novi post.
No nemojte se brinuti, čekam da svi pročitaju pa tek onda objavljujem next dio.
Savjetujem vam da posjetite stranicu OVU. Cura je nova, još skuplja likove pa tko hoće...
Post je objavljen 01.12.2007. u 17:48 sati.