Marketing
I won't ever let you hurt
Mama se bori. Ja se borim. Cijeli njen put s Alzheimerom ona je bila hrabra, jaka, mila...nije se dala. Njena dragost i ljubav me je držala. Moja je mama najbolja žena koju znam i jedna od najjačih.
Noćas sam donijela tešku odluku.
Ako je moja mamica preumorna da ostane još malo samnom, ja ću ju pustiti. Neću ju mrcvariti, neću ju siliti, neću. Ja se borim za nju, doktori se bore za nju, ali moj dar njoj je - ona će sama odlučiti može li dalje. A ja ću to poštivati. Ona je toliko toga istrpjela, nitko tko se nije susreo s Alzheimerom ne zna koliko. Ja znam, i želim joj mir. Volim ju previše da bih ju mučila i silila.
Sretna sam da je ova odluka moja i ničija više, a ja ju prepuštam njoj.
Ona spava, temperatura ju muči, ne znoji se. Ja ju trljam alkoholom i perem spužvicom, dr će doći opet popodne.
Danas je došao njen jedinac. Kaže izgleda dobro. I zaista je lijepa. Blijeda ali lijepa. Ne diše teško, ne boli ju. Samo je jako umorna i spava već treći dan skoro bez prestanka. Kad se probudi jede. Moja nada se smanjuje svakim danom.
Mjerim joj temperaturu redovito svakih pola sata do sat. I već mi plešu brojke pred očima.
Ja sam si obećala da ona neće patiti i neće. Ne ako se mene pita, a hvala nebesima, pita me se jer ja sam njen pravni zastupnik. Ja to zovem - ja sam njen glas.
Ja ne klečim niti ne zapomažem. Ja se molim svakim udisajem da ostane. Suzdržavam se da ne plačem. Ako plačem skrivam to od nje. Ona ima moj osmjeh. A ja njen pogled. Volim te mama. Ne brini se, ja sam tu i uvijek ću biti tu. Volim te.
Mislim da ćete mi ovaj put oprostiti patetiku. Nitko ju ne mrzi kao ja ali ovo je vrijeme za veliku patetiku.
utorak
Poludit ću! Danas popodne sam ju digla iz kreveta u kolica iako je imala visoku temperaturu. Tako lakše diše. I pomalo joj postane bolje i do navečer kad je trebala sestra doć s injekcijom antibiotika i infuzijom, mama je bila toliko bolje da infuziju nije ni trebala. Pala joj je temperatura, oči se razbistrile, pomalo je pričala i jela odlično. Ja sam si govorila nemoj se previše nadat ali uzalud! Uzleti nada ko luda ptica. I kad je navečer legla i mirno zaspala već sam teško obuzdavala sreću i nadu i smijeh je zamijenio suze...Pa sam se osjećala krivom što se veselim i ne želim joj da ode spokojno. A sad joj mjerim febru ima 38.2. A dala sam joj prije 9 šumeću, Eferalgan tabletu za snižavanje temperature. Onda tata se počeo znojit, kaže nije mu dobro. pa kako će ti bit, od ovoliko stresa, kažem mu ja. pa glumim bolničarku i mjerim njemu tlak. Ode u nizine...Ma poludit ću sto posto. Već dugo sumnjam da tatu na životu drži samo još briga za mamu. Imam gadan osjećaj da ako izgubim jednog roditelja, izgubit ću oba. Rekla sam da ću poludit? Smatrajte da sad psujem sve čega se sjetim, samo sam pristojna, pa to ne prenosim na post. Istina je da mi mozak zastao i ne pada mi na pamet ni jedna iole prikladna psovka, pa psujem neartikulirano. Ja sam primitivna pra-žena.
Post je objavljen 26.11.2007. u 09:41 sati.