Marketing
Žuto cveće
Povodom prethodnog posta i komentara o žutoj boji, plus još malo, slabo vezano.
Ova jesen je donela nešto novo u mom životu. Ima mesec dana od kako redovno kupujem cveće i držim ga u vazi, na stolu u dnevnoj sobi.
Kupujem samo cveće žutih nijansi, livadsko, nedefinisano. Nikad u cvećari, nikad na pijaci gde je deo za cveće, već na ulici, ili na tezgama gde žene uz povrće prodaju i ponešto cveća. Za sada, boja je žuta. Uglavnom kupujem ono sa papirasto-šuškavim cvetovima, malo tamnijih nijansi, što vuče na oker. Ono duže opstaje, za razliku od onog svetlijeg, sa punim, mesnatim laticama.
Sviđa mi se haotičnost nejednakih oblika i nijansi koja je predamnom u toj vazi.
Ove nedelje imam dva buketića tog svetlije žutog, prošarano nekim sitnim narandžastim cvetovima iz buketa što sam obaška kupio. Staro je skoro nedelju dana, i počelo je da vene. Još malo pa će subota, i novo, sveže cveće.
Od ove jeseni, svake subote, ako sam u Beogradu, odem do pijace i kupim par bokora cveća. Jedan buketić odvojim i odnesem na groblje koje je odmah tu blizu, skoro usput. Sam sebi sam odredio da redovno posećujem grob jednog druga što je umro pre godinu dana. U Beogradu, gde je sahranjen, nema rodbine, samo prijatelje, i po tragovima zaključujem da niko sem mene ne dolazi redovno. Ne znam zašto to činim. Kao da obično sećanje nije dovoljno. Valjda se plašim sopstvenog nestanka, i ovim kupujem nadu da će neko jednog dana voditi računa da moj grob ne zaraste i bude zaboravljen.
Ovo nije tužan post.
Post je objavljen 15.11.2007. u 23:26 sati.