Troje potplaćenih honoraraca ima san.
U tom snu rade najranije od 10, a najkasnije do 19 sati. U 19.30 već su kod kuće, pa mogu jesti i ići u krevet relativno na vrijeme. Doma ih ne čekaju s valjkom za tijesto i povicima
"Zar ne znaš nazvat i reć kad dolaziš ???"
Plaća je takva da je se ne moraju stiditi, pa zato ne prenose svoje frustracije na aktivno mrženje šefova, a usput i ne zabušavaju kad stignu.
Ne kukaju kolegama koji se opušteno šetuckaju naokolo. Nelogičnosti u radu im manje dižu živce.
Ali to je samo san.
Da budemo transparentni, nije sve loše i nije uvijek loše. Kad je loše, onda nam sve to skupa opasno ide na jetra.
Kad nas pitaju zašto još radimo tu, kažemo da će izgledati dobro u CVu. A za druge kolege kažemo da je to iz mazohizma.
Post je objavljen 07.11.2007. u 10:05 sati.