ispražnjena do iza indiferentnosti
grabim sunce na prozoru
puneći se dimom i pivom
visim sa fasade kao zavezan balon
primjećujem koliko različitih zelenih boja
ima u vrtu ispod mene
i onda pokušavam zumirati samo jednu,
golf-teren žiži,
navodno zelena donosi mir
da li je do tvoje sebičnosti,
moje potrebitosti,
običnih nepomirljivih razlika,
inkompatibilnosti vulgaris
ili samo situacijske falinke,
ustvari,
svejedno je
ako uspijem zaspati dovoljno brzo
dok se pretvaram da
mirno i duboko dišem
jer
ne mogu se oteti dojmu da
između sebe koji s božanskim divljenjem
obožava stvarati ljepotu
i sebe koji se ograđuje u sigurnost
ekspres zadovoljavanja samo sebe
ti igraš na sigurno
i biraš ovog drugog,
a to nije isti
kojeg sam ja izabrala
/ (?) kojeg bih izabrala / kojeg trebam (?) /
Post je objavljen 03.11.2007. u 15:52 sati.