prije nekoliko minuta krešo je otišao od mene… da, bio je kod mene doma… uh…
lijepo je blondie rekla: ne želim ti biti u koži.
starci kažu da ga žele upoznati i ja ga pozovem...i kaj sada…
moram reći da su ostali iznenađeni. malo… i velim ja staoj, ona starome i svi napeti ko strune. moja sestra je više puta pogledala van je li došao nego ja. za boga miloga. poslije sedam oglasilo se zvonce na vratima. počelo je određivanje moje sudbine… hoću li uopće ovo preživjeti?!
prvo ga je pozdravio lony… i od toga časa na dalje ga je slijedio u stopu. ja sam ostala šokirana… no, da ste vidjeli njegovu facu kada je upoznao moje starce… uh…sjedimo mi u kuhinji i starci pričaju s njim… ono čini se da im se svidio. lony nas je neko vrijeme zezao pa smo otišli u moju sobu. švesterica je dobila progon i mi smo sjeli na krevet. prva reakcija je bila: pa ja sam još živ…
je… moram pohvaliti starce, ni jednom nisu smetali. bilo je to full čudno… ovaj mali pekinezer nas je cijelo vrijeme oblijetao. krešo ga je stvarno dosta zezao, a meni je sve to bilo smiješno jer lony inače full grize… a ima oštre zube. i proveli smo oko dva sata u mojoj sobi… smijali smo se uglavno… pa još sam pod dojmovima… njemu se svidio moj stari… a do prije nekoliko dana ga se stvarno bojao… a kaj reći za starce? pa preživjet će. nisu sretni naravno, ali mislim ne možemo svi biti… idem sada spavat… umorna sam i jednostavno happy…
nisam ni sanjala da će do ovoga doći, ali je… sada će mi starci malo više vjerovati valjda… iako sumnjam… nema veze… glavno da mi ne mogu zabraniti da ga viđam…
idem ja uživajte ljudi…
Post je objavljen 26.10.2007. u 22:25 sati.