....ili ja njemu?! Ma dobro, svejedno ali mislila sam da ću čekat cijelu vječnost a sad kad je sve tu opet mi je žao. Faks kao faks, sve je isto ko u srednjoj, tražiš neku normalnu facu da možeš počet nešto gradit ali sve je to nekako usiljeno i čini mi se kao da svatko gleda svoje interese..Možda sam u krivu, ustvari, toplo se nadam da jesam jer nebi mogla podnijet neke stvari ispočetka koje su mi se jednom davno dogodile u srednjoj.
I tako ja prvi dan krenem na uvodno predavanje. Vani je još magla, ulazim u lift i spuštam se sa 14. kata nebodera u Sigetu. Lagano do stanice, pa klasično tiskanje u tramvaju i ponovo prepoznavanje onog odvratnog osjećaja da mi netko puše u vrat dok pokušavam uhvatit slobodnu štangu da ne odletim preko pola tramvaja..I tako ja izađem točno ispred faksa. Pogledam na mob i shvatim da sam došla prerano. I sad gledam ljude oko sebe, neki se znaju ali neki su tako izgubljeni da bi im rado dala kartu njihovog uma da se malo pronađu u njemu.. Nakon nekog vremena uđem u dvoranu, ima nas nekih 130 i opet sam počela osjećat fobiju da će mi ponestat zraka u onoj gužvi, ali hvala Bogu nije! I tako sam se upoznala s par cura, čine mi se ok pa ćemo vidit kako će to izgledat u budućnosti...
to be continued
Post je objavljen 07.10.2007. u 11:41 sati.