Marketing
kad si prisiljen
Evo ovako je to bilo.
Sjedila sam i mirno radila svoj posao. Nikog nisam dirala a nitko nije dirao ni mene.
KUC-kuc na vrata.
Vrata se otvore proviri glava i kaže :"ja sam u sobi 48".
OK, rečem ja.
"Doći ću".
Mislim, ak te neko pozove ideš? Zar ne? 
Mislim , pa to je osnova pristojnosti.
I tako, kad sam već obećala da ću doć došla sam.
Mislim, pristojna sam.
I tako, u sobi 48 po stolicama i stolovima lijepo poredane : suknje, hlače, majce, đemperi...
Mislim, gola sam i bosa. To se zna.
I kad sam eto već došla, bilo bi jako neukusno i nekulturno s moje strane da se okrenem i odem.
Mislim, pristojno je da pogledaš što ti se nudi kad si već tamo.
Pa sam i pogledala. Mislim to je stvarno pristojno.
Onda sam si pomislila "bože, bože. Ispast ću jako neotesana ako nešto ne probam". Mislim stvarno bi bio odraz totalne nekulture da sam došla , vidjela i neprobala. Smatram da bi se svatko složio s ovom konstatacijom.
Sad kad probaš, zmazao si robu ne moš ju vratit tak prljavu ženi.
Ja bih se osjećala grozno da sam probala i onda vratila. Zaprljano.
PA SAM ETO BILA PRISILJENA KUPIT :
1. vesticu sivu
2. sako smeđi
3. hlače smeđe.
I ondak sam nazvala financijera, onog što mi daje đeparac pa sam mu pokušala ispričat sve ovo gore.
No nije me slušao .Prvo je pitao "što?" a zatim je pitao "koliko?".
E sad. Ja sam mu pokušala objasnit da ja štedim. Mislim ako si gol i bos prehladit ćeš se. Ako se prehladiš ići ćeš doktoru i samo ćeš plaćat ljekove i uputnice i recepte i bolnice. Mislim logično. A ovako...ja sam napravila preventivu. Protiv bolesti. Ujedno i protiv troškova koje ona izaziva. Bolest mislim.
Mislim meni to logično.
I tako.
Post je objavljen 28.09.2007. u 12:59 sati.