28.09.2007., petak
kad si prisiljen
|
Evo ovako je to bilo. Sjedila sam i mirno radila svoj posao. Nikog nisam dirala a nitko nije dirao ni mene. KUC-kuc na vrata. Vrata se otvore proviri glava i kaže :"ja sam u sobi 48". OK, rečem ja. "Doći ću". Mislim, ak te neko pozove ideš? Zar ne?  Mislim , pa to je osnova pristojnosti.I tako, kad sam već obećala da ću doć došla sam. Mislim, pristojna sam. I tako, u sobi 48 po stolicama i stolovima lijepo poredane : suknje, hlače, majce, đemperi... Mislim, gola sam i bosa. To se zna. I kad sam eto već došla, bilo bi jako neukusno i nekulturno s moje strane da se okrenem i odem. Mislim, pristojno je da pogledaš što ti se nudi kad si već tamo. Pa sam i pogledala. Mislim to je stvarno pristojno. Onda sam si pomislila "bože, bože. Ispast ću jako neotesana ako nešto ne probam". Mislim stvarno bi bio odraz totalne nekulture da sam došla , vidjela i neprobala. Smatram da bi se svatko složio s ovom konstatacijom. Sad kad probaš, zmazao si robu ne moš ju vratit tak prljavu ženi. Ja bih se osjećala grozno da sam probala i onda vratila. Zaprljano.  PA SAM ETO BILA PRISILJENA KUPIT : 1. vesticu sivu 2. sako smeđi 3. hlače smeđe. I ondak sam nazvala financijera, onog što mi daje đeparac pa sam mu pokušala ispričat sve ovo gore. No nije me slušao .Prvo je pitao "što?" a zatim je pitao "koliko?". E sad. Ja sam mu pokušala objasnit da ja štedim. Mislim ako si gol i bos prehladit ćeš se. Ako se prehladiš ići ćeš doktoru i samo ćeš plaćat ljekove i uputnice i recepte i bolnice. Mislim logično. A ovako...ja sam napravila preventivu. Protiv bolesti. Ujedno i protiv troškova koje ona izaziva. Bolest mislim. Mislim meni to logično. I tako. |