U gradu Zagrebu :
u Klovićevim dvorima ima izložba
"Umjetnost bez granica -
Strani majstori iz kolekcije Hrvatskog
muzeja naivne umjetnosti".
Kad ti petak i subotu pada kiša,
i ne znaš što bi sa sobom, jer
doma ti se neda bit, pod kišobran ti se neda ić,
televizor ti se ne gleda, nemaš dobru knjigu jer si
u knjižnici loše izabrao pa ti se to ne čita,
nije baš ni da ti se sprema stan, nije
ni da ti se ide kod nekoga, tada
misliš i misliš, i na kraju smisliš :"ajdmo na izložbu"!
Pa kreneš. Uzmeš pasa sa sobom
"misliš da će ga pustiti?"
"Neće, ali neću da bude sam doma"
pa s njim prošetaš Gornjim gradom,
onda ga parkiraš u auto a ti se kreneš
kulturno uzdić. Jedini si na izložbi, osim
prodavača karata i dva studenta koja
sjede na stolicama u hodniku i
broje minute do zatvaranja.
Dojmovi?
Jedan jedini :
Ovi umjetnici šalju slijedeću poruku :
"Svijete, ti idi svojim putem, ja ću svojim. Ovo je moj put ko voli nek izvoli.
Kom se sviđa sviđa, kome ne , baš me briga. Prihvati il ostavi, meni posve
svejedno".
Eto, to bi bio moj dojam.
Meni se sve sviđa, no ja i jesam malo skrenuta
i više volim iskreno, toplo i spontano, nego
strogo profesionalno i perfektno.
Eto.
l
Kad sam otkrila naslove Save Sekulića, e tu sam se odkačila.
Slikala bi ih sve, al Muškarcu se žurilo van iz te dvorane
"ajmo, nervira me".
Meni dopada!
Post je objavljen 13.08.2007. u 09:50 sati.