U gradu Zagrebu : u Klovićevim dvorima ima izložba "Umjetnost bez granica - Strani majstori iz kolekcije Hrvatskog muzeja naivne umjetnosti". Kad ti petak i subotu pada kiša, i ne znaš što bi sa sobom, jer doma ti se neda bit, pod kišobran ti se neda ić, televizor ti se ne gleda, nemaš dobru knjigu jer si u knjižnici loše izabrao pa ti se to ne čita, nije baš ni da ti se sprema stan, nije ni da ti se ide kod nekoga, tada misliš i misliš, i na kraju smisliš :"ajdmo na izložbu"! Pa kreneš. Uzmeš pasa sa sobom "misliš da će ga pustiti?" "Neće, ali neću da bude sam doma" pa s njim prošetaš Gornjim gradom, onda ga parkiraš u auto a ti se kreneš kulturno uzdić. Jedini si na izložbi, osim prodavača karata i dva studenta koja sjede na stolicama u hodniku i broje minute do zatvaranja. Dojmovi? Jedan jedini : Ovi umjetnici šalju slijedeću poruku : "Svijete, ti idi svojim putem, ja ću svojim. Ovo je moj put ko voli nek izvoli. Kom se sviđa sviđa, kome ne , baš me briga. Prihvati il ostavi, meni posve svejedno". Eto, to bi bio moj dojam. Meni se sve sviđa, no ja i jesam malo skrenuta i više volim iskreno, toplo i spontano, nego strogo profesionalno i perfektno. Eto. l Kad sam otkrila naslove Save Sekulića, e tu sam se odkačila. Slikala bi ih sve, al Muškarcu se žurilo van iz te dvorane "ajmo, nervira me". Meni dopada! |