Bila sam presretna kad sam ga vidjela, činilo mi se da su prošle godine otkad sam upala u rupu.
I bilo mi je skroz super, onako dok smo pokušavali nać izlaz zajedno.
Mislim, jest da smo završili na kraju neke JAKO čudne rupe i nemamo blage kako ćemo i da li ćemo ikad nać izlaz van, al nekako mi je ljepše kad znam da je i on tu samnom.
I tako su mu se zacaklile oči kad sam otvorila kišoštit.
Tako mi je bio sladak s tim impresioniranim pogledom da uopće nisam primjetila dak je vjetar naglo zapuhao.
Skroz me iznenadilo, i otpuhalo.
I pala sam na pod.
I onda se blato ispuzalo po meni i skroz me prekrilo...
Osjetila sam kako se nekako razdvajam i smanjujem istovremeno, a pored mene ostajem ja.
Jako čudno iskustvo. Gledam sebe kako rastem, a ja ostajem dolje.
Onda je i Arathorn dotrčao zamnom, i dok je on došao blato je već bilo spuznulo s mene. S velike mene.
S mene koja je bila iste veličine kao i Arathorn.
Ali bila sam iza kišoštita, i dok je on došao, nije uopće primjetio da mi se nešto dogodilo.
Tad sam se počela pitati jesu li Velika Ja i Arathorn veliki, ili sam ja mala...
I pogledala sam u pod i vidjela par malih šapica kako mi stoji umjesto nogu. I imala sam snažnu potrebu ponjušiti Arathornovu nogu.
Gledala sam gore u njih, i čula sebe kako govorim:
"Vidi što sam našla ovdje, baš je maji sjatki..." unijela sam si se u lice i napravila neku stisnutu grimasu.
Nisam imala pojma da mogu tako odvratno izgledati.
No na stranu to.
Arathorn i Velika ja su me gledali odozgo, a ja sam htjela da me češkaju po guzi.
Nešto mi je tu smrdilo.
Ali doslovno, mogla sam jako dobro osjetit miris smeđe magije(uz to i miris njihovih spolnih organa, miris trave, miris nekog mesa vjerojatno veprovine koje netko peče uz vjetar, miris trulog lišća i izmeta,i još neke mirise za koje nisam bila sigurna koji su), onaj koji se jako slabo osjeti obično.
Nešto me ubolo i instinktno sam se počešala po bedru.
Sa zubima.
I onda mi je napokon svanulo.
Smeđe guzice su me pretvorile u psa!
Nikad nisam voljela smeđu magiju, samo petljaju sa blatom i ostalim smeđim gadostima koje neću ni spominjati.
Smeđi čarobnjaci smrde. A činjenica da su me pretvorili u psa, i to malog i slatkog, dokazuje da su gadovi. Mogli su me bar onda pretvorit u neku zastrašujuću džukelu. Sad ću svima bit slatka.
Pitam se zašto su to napravili.
Ah... valjda ću saznat. Sad moram pratit sebe i Arathorna. I gledat kako me gleda i gledat sebe kako ga gledam. Tako mi bogova, izgledam tako tupavo...
I moram uskoro pojest nešto, nikako da ulovim nešto fino...
Post je objavljen 15.07.2007. u 21:38 sati.