Marketing
prometovanje
Prometovanje.
Je riječ novogovora ista kao i uradak.
Znači, kad pišem o autu i biciklu ne bih smjela koristiti riječ :voziti, vozim.
Nego
prometovati, prometujem.
Danas sam prometovala od kuće do posla. I prometovat ću od posla do kuće.
U međuvremenu radit ću uratke. Na poslu. A kad dodjem doma radit ću uratke.
Druge vrste.
Zatim neću prometovat par dana, jer se ne radi. Radit ću uratke doma ali ne i na poslu.
Jutros sve histerično. Ljudima vruće. Al neće pit vodu - što će njih neko zaj..... i govorit im
da piju vodu. Baš neće pit vodu i bok. Radije će dehidrirat nego slušat što im pametniji
govore. Jer u Hrvatskoj pametnijih nema. I točka.
Susreti jutarnji nisu baš bili inspirativni.
Prvo me susjed prestrašio, skoro me strefio infarkt. Pa ne bih mogla prometovat do posla.
Da me strefio infarkt mislim. Iza leđa mi bio i onda naglo i glasno pozdravio. Poskočila sam metar u vis, primila se za srce i stala. Od straha.
Ondak prometujem dalje i gledam jesam li digla novac ili nisam. Da si kupim cigarete. Pa tako
čujem "što susjeda nema para?" . Neki čovjek to mene pita. Velim ja "nema, ni za cigarete".
"Kaj gazda nije dao?" - e tu sam skoro dobila moždani udar, jer ovo je bio napad na moj zdrav razum.
Gazda MI NE DAJE NOVAC, sama ga zarađujem!
Pa prometujem dalje i mislim si : koji je ovo misaoni proces? 
Glupost notorna.
No napokon doprometujem do bankomata, dignem SVOJ novac, mislim onaj koji sam sama zaradila, a ne koji mi "je gazda dao"
i odem kupit cigarete. Na trafici nova.
Svaki me dan davi sa
svojim tužaljkama.
Danas je bilo :"kako da ja radim za tu malu plaću?" Neka antipatična i spora.
Što sam mislila ne želim reć.
I napokon doprometujem do ureda. Sad idem radit uratke.
I ovo mi je baš zgodno :
Prošle godine kad smo trebali ić na turu po Bosni bili smo prije toga na moru. I nikako da se
odlučimo "idemo? neidemo?". Nešto smo se kilavili. Pa sam rekla : ok, sada nek nam se pošalje znak,ako dobijemo znak idemo ako ne neidemo. I odemo na kavu. I tamo neka bosanska muzika trešti i trešti. To smo uzeli kao znak i krenuli u Bosnu.
Prije par dana predrezervirala sam put za Belgiju i Nizozemsku. Ali se isto predomišljam , malo bi išla pa malo nebi, jer istovremeno ima nešto na Velebitu što bi isto išla. Pa razmišljam, razmišljam ali
ništa pametno da smislim. A treba uplatit ili jedno ili drugo.
I kažem si jutros. OK, neka mi se pošalje znak.
I stojim vani, pušim i prolaze tri hrvacka dična muškarca.
I jedan govori : nikad nisam bio u Brislu.
Kaže drugi : ti ti je prekrasan gradić.Ako imaš prilike odi i vidi...
Eto, to sam uzela kao znak!
Popodne idem uplatit i dok će se neki kupat u moru, neki u znoju, neki na poslu, Levantica će se šetati
po Brislu, Amsterdamu,Roterdamu.
Post je objavljen 21.06.2007. u 08:06 sati.