21.06.2007., četvrtak
prometovanje
|
Prometovanje. Je riječ novogovora ista kao i uradak. Znači, kad pišem o autu i biciklu ne bih smjela koristiti riječ :voziti, vozim. Nego prometovati, prometujem. Danas sam prometovala od kuće do posla. I prometovat ću od posla do kuće. U međuvremenu radit ću uratke. Na poslu. A kad dodjem doma radit ću uratke. Druge vrste. Zatim neću prometovat par dana, jer se ne radi. Radit ću uratke doma ali ne i na poslu. Jutros sve histerično. Ljudima vruće. Al neće pit vodu - što će njih neko zaj..... i govorit im da piju vodu. Baš neće pit vodu i bok. Radije će dehidrirat nego slušat što im pametniji govore. Jer u Hrvatskoj pametnijih nema. I točka. Susreti jutarnji nisu baš bili inspirativni. Prvo me susjed prestrašio, skoro me strefio infarkt. Pa ne bih mogla prometovat do posla. Da me strefio infarkt mislim. Iza leđa mi bio i onda naglo i glasno pozdravio. Poskočila sam metar u vis, primila se za srce i stala. Od straha. Ondak prometujem dalje i gledam jesam li digla novac ili nisam. Da si kupim cigarete. Pa tako čujem "što susjeda nema para?" . Neki čovjek to mene pita. Velim ja "nema, ni za cigarete". "Kaj gazda nije dao?" - e tu sam skoro dobila moždani udar, jer ovo je bio napad na moj zdrav razum. Gazda MI NE DAJE NOVAC, sama ga zarađujem! Pa prometujem dalje i mislim si : koji je ovo misaoni proces?  Glupost notorna. No napokon doprometujem do bankomata, dignem SVOJ novac, mislim onaj koji sam sama zaradila, a ne koji mi "je gazda dao"  i odem kupit cigarete. Na trafici nova. Svaki me dan davi sa svojim tužaljkama. Danas je bilo :"kako da ja radim za tu malu plaću?" Neka antipatična i spora. Što sam mislila ne želim reć. I napokon doprometujem do ureda. Sad idem radit uratke. I ovo mi je baš zgodno : Prošle godine kad smo trebali ić na turu po Bosni bili smo prije toga na moru. I nikako da se odlučimo "idemo? neidemo?". Nešto smo se kilavili. Pa sam rekla : ok, sada nek nam se pošalje znak,ako dobijemo znak idemo ako ne neidemo. I odemo na kavu. I tamo neka bosanska muzika trešti i trešti. To smo uzeli kao znak i krenuli u Bosnu. Prije par dana predrezervirala sam put za Belgiju i Nizozemsku. Ali se isto predomišljam , malo bi išla pa malo nebi, jer istovremeno ima nešto na Velebitu što bi isto išla. Pa razmišljam, razmišljam ali ništa pametno da smislim. A treba uplatit ili jedno ili drugo. I kažem si jutros. OK, neka mi se pošalje znak. I stojim vani, pušim i prolaze tri hrvacka dična muškarca. I jedan govori : nikad nisam bio u Brislu. Kaže drugi : ti ti je prekrasan gradić.Ako imaš prilike odi i vidi... Eto, to sam uzela kao znak!  Popodne idem uplatit i dok će se neki kupat u moru, neki u znoju, neki na poslu, Levantica će se šetati po Brislu, Amsterdamu,Roterdamu. |