Standardna priča ja-ne-mogu-ti-si-mlađi-tebi-je-lakše fore i šta ću. Latim se usisavača i cimaj, drljaj, kako to već ide, a baba sela pred mene. - A da se pomeriš?, rekoh nadrndan (a ko je srećan kad mora raditi). Skloni se ona pola metra u stranu. - A jesi se pomerila, svaka ti čast! I tako ja to kao usisavam, a ona počne: Tu si promašio, skloni stolicu, malo tu još ispod, sad drugu sobu, ostalo ti sa strane... Stanem ja, ugasim usisavač i kažem: E, a da se menjamo? Ko usisava ovde? Ti ili ja? Pa vidim, de pusti me! A ko je ustvari video usisavati nedeljom!?!?!
Dan ranije je bilo još lepše. - Moram ja mog Daču obradovati, vikala je uzbuđeno i čistila višnje. Da, čuo sam, jer krešti i sve čujem iako sam u drugoj sobi i pokušavam odspavati još koji sat :-D
Poslepodne shvatih da pravi kolač. Uuuu, baba, jebote, neki praznik! Oko sedmice se vraćam na vikend pranje i spremanje for za napolje kad ono suprajz. I to višnje suprajz!
Baba, tepih ti musav! obavestih je u trku dok sam skupljao potrebnu tkaninu za pokrivanje sramote.
- A jebiga! (ovo jebiga se puno puta čuje kad usere nešto. Što je najgore, prešlo je i meni u naviku da vičem na sve jebiga, a nije jebiga nego žešći zajeb) E!.... stanka.... Davore.... stanka.... DAvore... stanka.... DAVORE!
Čujem!
- E! Ajd na brzinu! Samo to malo.
Idem se prat'!
- Ma praćeš se! Ajd dok se nisu osušile.
I šta ću. Dobio lavor pun penušave tekućine sadržaja H2O + detergens i Mick Džogera i udri. Drljaj! Ona i deda piju kaficu, a ja perem tepihe. Izem ti suprajz kad se ja ne obližem tanjir, obrišem usta i kažem:"Bilo je dobro." Hehe, zvuči mi kao posle seksa, ali dobro... nije ni vreme ni mesto.
Jedino pozitivno mi je to što sam dos dobro oprao tepih.
Nastavak sledi...
Post je objavljen 18.06.2007. u 02:58 sati.