ockej, je da je naslov ovog posta malo pregrub.. al eto, to su stihovi jedne pjesmice koju sam trenutno slusala.. i što je najgore, baš se u takvoj situaciji i ja nalazim.. pritišću me sa svih strana, ne znam , valjda bi trebala imat 5 ruku i 10 nogu pa da mogu bit na svim mjestima di bi ljudi htjeli da budem.. baš sam došla iz auto-škole... ajmeeeeeee, užasa... kaže instrukot nije strašno , al znate mene, uvijek perfekcionist u nekim stvarima i kad nekaj neide dobrooo ludim na sebe. ma budem ja to nekak. trenunto me više brinu 3 luda kolokvija - od kojih niti jedan nisam naucila kak se spada, a za 2 dana su.. mislim da mi danas ne gine cijelu noć učit i marketing, i međunarodnu ekonomiju i gospodarstvo hrvatske..
oće mi tko pomoć malo? :)
il barem sutra ujutro pokucat na vrata i probudit me , jer stvarno neznam kak bum se zdigla iz kreveta.. ak me ukoči tražit ću odštetu od faxa kaj moram puno učit.. heheh.. al odšetta u naturi.. ma joooj, di je kakav zgodičak mali da me mazi i pazi dok se raspadam?? smrcccc.. :(
eto, umjesto da učim za subotu, ja tu razmišljam o dečkićima.. heheheh,.,. tipično. :)
Post je objavljen 31.05.2007. u 20:21 sati.