samo sam čekala kad će reći da je kraj mojoj nadi, nikada nisam mogla imati onoga koga volim....
tako da me nije ni ovo sa slatkicom jako iznenadilo, dopisivali smo se ako i tri tjedna, jučer sam dobila komentar kako sam super cura, ali da sam samo malo ljepša, jebem te živote.....a da me utješi mi je rekao da će i meni doći jedan sretan, kažu da moram voljeti sama sebe, da bi me drugi voljeli, ali kako kada skoro nikome nisam dobra ovakva kakva jesam, a da sam lijepa misle oni koji mi imaju obvezu to reći jer su mi oni ili roditelji ili prijatelji.....jebi ga nekima nisam dovoljno dobra zbog izgleda, a nekima zbog ponašanja, koje sam promjenila, ali i dalje ništa.....
i šta da ja sad radim??!?slatkici sam napisala da se ne čudi ako vidi moju osmrtnicu na zidu škole, ja bih htjela biti sretna, ali sreće ni na vidiku, kad će me obasjati sunce sa barem malo nade, kakve sam sreće nikada, i onda mi kažu kako sažaljevam sama sebe, pa nemogu se veseliti svojoj nesreći, neznam šta drugi ljudi očekuju od mene da se veselim kad mi se plače.....
i ono što puno ljudi nezna o meni je da sam jako razdražljiva i osjećajna, mene i najmanja uvreda dotuče, a ovo sa slatkicom ja "skoro" kap koja je prelila čašu, ali sam imala jednu frendicu sinoć kraj sebe koja me je uvjerila da postoji nada, uvijek imam nekoga kraj sebe ko će me utješiti, to me jedino drži jer bi inače stvarno popizdila, u poruci sam mu napisala da ga volim što nisam smjela, ja uvijek napravim krivu stvar, ali u tom sam trenutku to smatrala pogodnim, jučer me sve to jako pogodilo, još smo se ndopisivali i rekao mi je da sam skrenula ako se obazirem na to što drugi misle, ali mi je inače mišljenje nekoga drugoga važnije od mog mišljenja, možda se jednom opameti, možda jednog dana, jučer sam od plača izgledala kao zombi, eto to je kraj mojoj ljubav, ovo je definitivan kraj, možda opet postanem smijurina, ali mi više ništa nije bitno, dovoljno su me ponižavali nastavit će i dalje.....
Post je objavljen 31.05.2007. u 10:49 sati.