...kao sto sam gore napisala, tako i mislim.
zivot je sranje i svi mladi to znaju, samo sto rijetko koji to zele i priznati.
do sada uopce nisam uzivala u zivotu a vjerujem da necu i tako skoro.
pa da pocnemo od samog pocetka...
kad sam imala samo 12 god umro mi je tata. s njim sam
bila jako povezana i to me je jako povrijedilo. trebalo mi je dugo vremena da se
naviknem da ga nema, a taman kad sam se naviknula, mama dovede
novog tipa doma. skoro sam poludila, ali cinio se ok. sve dok nisam otkrila njegovu veeeeeeeliku
manu....TIP JE TOTALNI ALKOHOLICAR....to me je unistilo.....i sto je bilo najgore, zivjela
sam s tim tipom i mamom preko 2god. onda se on razbolio i umro. mami je bilo tesko, ali ja sam u jednu ruku bila presretna. trenutno mi je mama u braku, jako je sretna, a ja jos sretnija, jer je tip odlican
i prema meni i prema njoj.
Post je objavljen 16.04.2007. u 18:05 sati.