Čudan je moj život. Nisam doživio katastrofe i bruke zbog kojih me sram na ulicu izaći. Poprlično me život mazi kaj se tiče toga ali ljudi, kada treba popušiti u velikom stilu i napraviti veliki promašaj - taj sam!!!
Što reći na neobičan splet okolnosti, sila u univerzumu i sličnih pizdarija koje utječu na naš život? Ništa nisam mogao, borba je bila uzaludna protiv viših sila i tako sam večeras popušio svjetski.
Štorija ide ovako.
Znači, prije neka 2 tjedna bio ja u KSET-u. Dobra mjuza, dobar provod i ledeno hladna kiša s vjetrom. I tako ja nakanio ići u KEST i ovaj petak. Da se nebih opet krpao Martini i njenom društvu odlučio sam pokrenuti svoje sljedbenike. Nazovem Turkija i pitam oće ići u KSET. Prvo je srao da mu ne paše kaj radi do 1 ali kad sam u priču uključio Miju onda je pristao. Nazove ja i Šimca - kenj kenj kenj, ne idem imam kolokvij – to je bila njegova reakcija. Pitam sestru – možda je bio njen odgovor. Pitam Iris – joj, ja sam ti u novskoj u petak.
Super, četiri osobe koje neznaju kud bi sa sobom. U međuvremenu se Martina naljutila na mene (barem mislim tako jer me ignorira) tako da je i krpanje njezinom društvu postalo upitno. Na kraju je Mia uskočila s pozivom da odem s njima u Medvedgrad na pivu. Pristao sam, društvo joj je fakat opako. I tako sam se ja polako nabrijavao i nadao dobro provodu.
Došao je i famozi petak. Zovem Turkija – bolestan. Sisterki se ne ide a Iris je smislila neki izgovor da bi izbjegla odgovore na pitanje – zašto u pičku materinu ne želiš samnom van, pa KSET je “normalno” mjesto za razliku od Močvare.
Mijin plan je propao, frendice otkazale a ja sam, hvala bogu, propustio priliku upoznati Vampu. Martina i dalje jedva da odgovora na poruke (čak je na jednu odgovorila).
S debelom dozom nade i izrekom “tko ne riskira ne profitira” krenuo sam večeras u KSET, sam, bez ikoga. Nadao sam se da će Martina biti dovoljna milostiva da se njima prikrpam.
Došao sam tako ispred KSETA u 10, kupio kartu i nazvao Martinu koja se nije javila. Odlično, znači ništa od nje. Sam (namjerno naglašavam to) ušao sam u KSET i ugledao 15 ljudi u njemu. Ostavio sam jaknu na garderobi i s čašom pepsija popeo se gore na terasu/kat/balkon i gledao dolje prazan podij koji se polagano punio. DJ je srao s nekim glupim pjesmama i još više ubijao rijetku i mlitavu ekipu. Nakon sat vremena primjetio sam Martinu ali iz principa joj se nisam javio. Spustio sam se dole i počeo plesati sam. DJ se malo opametio pa je pustio par stvari od Prodigy-ja, Kosheen-a i tako sam se zaplesao. Taman kad sam počeo loviti ritam, fajrunt. KSET se zatvara u 12. Čuvar mi je naredio da odem van. Ovo me fakat deprimiralo. Jebeni KSET i jebena ponoć. Močvara je carica spram ovog, tamo je u 12 najžešće a do 3 se ne izlazi van. Kurac i “normalna” mjesta.
Otišao sam na bus, vozio se pola ćuke do VG. Kad sam izašao na kolodvoru krenuo sam pješke doma. Sezona na fukodromu (cesta uz jezero) je bila otvorena i tri auta sam primjetio. Bilo me strah da me ne izmlate pod optužbom da sam voajer. Nakon 45 min hoda stigao sam doma i sad pišem ovo sranje. Fakat se osjećam ko zadnje govno nakon večeras. Još se i prognoza za nedjelju pokvarila. Pičku materinu i život.
Post je objavljen 07.04.2007. u 02:41 sati.