Marketing
Konacno disem punim plucima
Ola, ljudi, evo me nakon ''male'' pauze..
Ne da mi se objasnjavat razloge toga sta me nije bilo, ali jednostavno, bilo mi je dosta toga da mi se neki ljudi petljaju u život. I da, moj topli (zapravo hladniji od leda) pozdrav Katarini S Lošom Frizurom, kojoj bih samo poručila da se pokopa koliko je glupa (inače ona jako voli čitati moj blog).
Ali pustimo sad glupe ljude, neće mi oni biti tema posta. Otkad me nije bilo, puno se toga promijenilo, neka moja mišljenja (neka i dalje ostaju nepromijenjena), ali najviše raspoloženje. Možda je to samo privremeno, možda mi je samo proljeće udarilo u glavu, a možda i nije. Uglavnom, shvatila sam neke stvari koje prije nisam shvaćala. Dobila sam priličnu dozu samopouzdanja, pogotovo nakon onog sranja s debilčinama iz mog razreda. Zbog njih sam shvatila, koliko god ja loše mišljenje imala o sebi, uvijek postoje ljudi koji su: a) gluplji od mene, b) jadniji od mene, c) lošije osobe od mene, d) sve ono ostalo. Dosta je samo bacit pogled na većinu mog razreda i sve to vidim. Jedna stvar mi nije jasna... Zasto svi tvrde da je gimnazija elita? Ma po čemu? Isprika svim gimnazijalcima koji nisu takvi,ali za mene je gimnazija nula. Mislim da gimnazije pohađaju najmanje inteligentni ljudi (opet isprika iznimkama) – zajebite to sta su sposobni svasta nastrebat, kad se radi o njihovim postupcima i razmišljanjima, sve sam uvjerenija u to. Možda je tako samo u mojoj selendri gdje svatko svakoga pozna, ali iskreno, čisto sumnjam.
No, dobro. Neki stavovi su mi ipak ostali nepromijenjeni, npr ovaj: Život je sranje, sreća ne postoji. Život je sranje, ali kad se već ne možemo ubit, trebamo se šta više zajebavat da nam bude bolje. jer život je zajebancija – danas si živ, sutra te nema – skoro nitko te se ne sjeća kad umreš, a kad umru i oni šta su te se sjećali, više ne postojiš nigdje. Treba samo živjet za zajebanciju, pa makar se sa 20 godina ponašali kao klinci iz vrtića. Ja muškima uopće ne zamjeram šta su djetinjasti, bar im je dobro u životu i boli ih kurac za sve. vjerojatno mi je zato puno bolje bit u muškom društvu nego u ženskom – ženske uglavnom previše kompliciraju.
Da sreća ne postoji, to ću isto tvrdit. postoje 2 razdoblja, kad ti je dobro i kad ti je loše, kakva jebena sreća. šta bi trebala bit sreća – kad imaš ''najboljeg tipa na svijetu'', prosjek 5,00 i lovu do krova? ma daj, jebeš to. ja nikad neću reći da sam sretna ili da želim biti sretna jer u sreću jednostavno ne vjerujem. naslušala sam se toliko priča o sreći da mi ju je više pun kurac.
jedna moja frendica je na blogu napisala da ne zna kako bi pomogla nekome tko je u bedu. napisala sam joj da ne može nikako pomoći. znam po sebi. Kad sam ja bila sjebana nitko mi nije mogao pomoći. Govorili su mi svašta, a mene je baš bilo briga. i sad me baš briga za to šta su mi svi govorili jer nije imalo ama bas nikakvog poboljšavajućeg efekta, eventualno bih se katkad osjećala još gore. sve dok nisam rekla: Boli me kurac za sve, neću se više oko ničega živcirat, živjet ću za zajebanciju. i sve je okej dok se mogu smijati, pogotovo najbanalnijim glupostima. Koliko mi se raspoloženje popravilo, shvatila sam i kad sam u subotu bila vani. smijala sam se kao luda, a do nas je došao neki lik koji me u 11.mjesecu pokušavao natjerat da se nasmijem, ali mu nije baš uspijevalo. u subotu mi je rekao: Sad se smiješ!
Sad mi je svejedno za sve, tako mi je dobro i nitko mi ništa ne može!!
Jedino me baci u bed kad čujem da je netko poginuo u prometnoj. uvijek me je strah da ću jednom čuti da se to desilo nekome koga poznam, nekome tko mi je drag. pogotovo sad kad se svi malo pomalo bližimo punoljetnosti i dobivanju vozačke.
Ah, moram se osvrnuti i na nešzo zvano ljubav (to mi ni najmanje nije utjecalo na raspoloženje, bez brige). U jednoj knjizi sam pročitala: Voljeti onoga tko voli tebe, to je narcizam, ali voljeti onoga tko te ne voli, to je ljubav.
Možda se nećete složiti s tim ali ako malo razmislite o toj rečenici, shvatit ćete koliko je istinita.
Još jedna stvar – živciranje radi tipova, shvatila sam koliko to nema smisla. neznam zašto su svim ženskama oni centar svijeta, pa ima u životu još zanimljivih stvari osim njih. ako naiđe netko zanimljiv, okej, ako ne, zašto ga tražiti?
Jedino sta me trenutno može raživcirati je kad vidim ljude da se živciraju oko najbanalnijih gluposti (i to žešće se živciraju) ili kad se živciraju oko još veće gluposti – novca. jebo vas novac, nećete umrijet ako ne dobijete svaku glupost koju poželite. To me baš uspije naživcirat i spustit mi raspoloženje. ali postalo mi je jako zabavno kad me netko nađe uvjeravat da za nešto nemam pravo iako sam ne 100 nego 200% u pravu. a šta ćete. možda malo postajem nemoguća, ali bolje tako nego ono šta je bilo prije... bar je meni bolje 
Post je objavljen 06.04.2007. u 19:47 sati.