Pregled posta

Aj da neš napišem

Ovaj post najvjerovatnije neće imati smisao ali svejedno pročitajte,neće vas ubit . . .
Ček ček sitila sam se -napisat ću vam neke ulomke iz jedne manje poznate knjige pa vi komentirajte.
OK?

Vidim ja da sve ove tvz. zvijezde uvatile pisat knjige čak i Dvornikovi imaju knjigu ,a oni ,bez uvrede, nisu niš posebniji od bilo koje normalne familije e pa tako i ja odlučila neš da zapišem na bokun papira pa ako uspije dobro ako ne boli me kita (iako ju ,čisto informativno, nemam).
Moj život do sad nije baš bia najnormalnji,a istini na oči nisam niti ja baš (normalna), tako da ovo možda i neće bit tako dosadno štivo, u svakom slučaju zanimljivije od lektire .



Prvi mi dečko nije bia Bog zna što jer iako sam mogla dobit izgledom boljeg ovaj je jedini bia dobar kao osoba,savršen za lagani početak.
S njim sam bila punih pet tjedana što je i do dan danas jedna od mojih dužih veza,nisam vam ja za one stogodišje veze u kojima nakon nekog vrimena i sexs postane dosadan(iako ne znam kako im sexs uspije dosaditi).



Napokon je došlo lito,jebote izgorila sam od čekanja!
U glavi mi se vrtilo samo jedno – tulumi,a upravo ta riječ opisuje to lito koje i nije baš najbolje počelo ali ko jebe početak ako priča ima sretan kraj!
Naravno ako ste se već ponadali da vam neću solit pamet,kako bi reka Bebek, ETO BAŠ HOĆU.
Uostalom ko vam je kriv što ste uopće uzeli ovu knjigu u ruke, nije kao da vam je netko uperija pištolj u glavu i reka :“Čitaj!“


S Maxom(tim iz sjena) sam bila neka dva tjedna što ne znači da u međuvremenu nisam tražila zamjenu,nedaj Bože da meni pofali dečkiju tjekom ljeta,stvarno neznam što bi mi bez njih,vjerovatno bile sretne ali jebiga sad ipak je Adam nasta prvi(pa je Bog skužia što je napravia pa ispravia pogrešku i napravia ženu).


Jednostavno sam se morala pomirit s činjenicom da ima ljudi kojima jednostavno nije stalo do nikog drugog osim njih samih.
Jebiga, koliko se ja puta tribam opeć da prestanem prćkat po vatri?
I tako je moja stara navika ponovo isplivala na površinu,tako da sam se u jednoj od onih besanih noći našla na krevetu s cigarom u jednoj a žiletom u drugoj ruci svakim potezom sve bliže veni. Nisam se usudila ići do kraja jer sam se bojala da slučajno preživim pa da mi starci onda seru žašto pušim.


Ujutro sam se probudila uz smrad rigotine,a Rea i Ella su nešto žderale i još se smijali balinima koje sam ja,navodno, valjala cilu noć.
Kad sam skužila da imam čvrgu veličine Mont Everesta rekle su mi da sam im par puta ispala i da sam se jednom razlipila od zid pa su mislili da sam mrtva. Ella se cila usrala i u onim štiklama popela na stablo da ubere „čistu“ granu da mi je uguraju u usta da povratim.Jebote mogli su još reć onim likovima koji su me nosili da mi uguraju kurac usta,bar je opran(kako kome al dobro).
Rekle su mi da sam cilu noć vikala na sav glas „Tiše,tiše!“,a zapravo niko osim mene nije priča.

E i što kažete?



Post je objavljen 02.03.2007. u 14:40 sati.