Peter Gabriel & Kate Bush - Don't Give Up
Koračaš tako kroz život, uglavnom polako, koliko god se činilo prebrzo.
Usudiš se ponekad i pomisliti da koračaš opušteno da ti je korak lagan
I onda naletiš na tako nekog i klikneš
klikneš jako, budeš prepoznata
I shvatiš koliko si zgrčena u svojoj krutosti i koliko te čeljust već boli od stiskanja zubiju.
Tek kad prodišeš jako i duboko, kad prorade mišići za koje nisi ni znala da ih imaš i da uopće služe udisanju, spoznaš svoje staro brzo i površno disanje
I dopustiš si biti sretna na tren
Kad te ona nazove sestrom po duši, a ti ni ne možeš ništa drugo, već raširiti ruke nekome koga si čekala dugo.
Vjerujući da imaš silno vrijeme ispred sebe za mnoge riječi, za bezbroj priča, jer toliko je toga ostalo neizgovorenog, ne žuriš nikamo
puštaš za poslije
griješiš
Hvala ti za klik
(nemaš pojma koliko mi je trebao. šuti, nemaš)
Hvala ti za priče
(narasla sam za centimetar. ne da mi je trebalo, ali ipak)
Hvala ti za muziku
(moje uho je razmaženo. i bilo maženo tvojim izborom)
Hvala ti za ljubav
(kad saznaš što je suprotno od čežnje i je li bolje od čežnje same-javi meni)
(Jesam li ga sanjala, ili nedostaje jedan redak u tvom postu?
Taj koji je lupio moj osjećaj straha da nešto zaista nije dobro.
Strah se smanji kad se podijeli...)
a kad se vratiš
Post je objavljen 08.02.2007. u 18:16 sati.