Ja mislim da nećete naći ženu uokolo 100 km koja će vam reći da ne zna napraviti goveđu juhu.Tragedija nije u tome što te dame neće znati razliku između bistre i krepke juhe, već je tragedija u tome što ih većina neće skinuti niti pjenu kad juha zakipi, a da nepričamo o tome kad se stavi kilo mesa, jedan grincajg i 10 (!?) litara vode, bez obzira na ekonomsku situaciju kuće. Francuzi o bistrim juhama kažu da se priređuju samo od mesa i kostiju, od peradi, riba i divljači. U svim se bistrim juhama usto kuha povrće (korjenasto, luk, rajčica i drugo) te začini (sol, papar u zrnu i drugi). Bistre se juhe po hranjivosti i krepkosti dijele na obične bistre juhe, krepke juhe ili consome i pojačane krepke juhe. U bistre juhe dodajemo tjesteninu, rižu i dr., dok se krepke pretvaraju u bujon (ukuhano žumanjce, posuto peršinom) ili Colbert (dodano poširano jaje, posuto peršinom). Krepke se juhe također služe s prilogom posebno, a osobito meni je drag slani biskvit sa šunkom. O njemu ćemo kasnije. Krenimo prvo u bistru govedsku juhu, ono što se kod nas "svi" znaju napraviti pod jednostavnim imenom govedska juha.
Post je objavljen 04.02.2007. u 00:15 sati.