Marketing
Draga mama!
Ovo je užasno tužna priča sa užasnim završetkom. Nemam snage da ti to kažem u lice pa ti pišem pismo.
Molim te, molim te nemoj nikada više prati moju robu.
Opet me je rodbina pitala jesam li narasla, a znaš da nisam već 6 godina; zato što stalno nosim majice i hlače koje izgledaju kao da su od mlađe sestre. Sve smo kućne ljubimce obukli u smanjenu robu, ali nažalost nemamo dovoljno kućnih ljubimaca... Na mojoj najdražoj košulji pojavile su se misteriozne točke pa sad izgledam kao dalmatiner. a tek boje- prijatelji misli da sam puna love jer svaki dan imam majicu druge boje- nemaju pojma da si svaki put ti zaslužna za novu boju...
Kad kupujemo Veniše i Persil u getroju ljudi pitaju dal imamo kemijsku čistionicu...
Bojim se zvuka mašine, a tek koji strah preživim kad dođeš pred školu i kažeš " Znaš Andrea trebala bi ti nova majica!"...joj mama što si sad otkuhala...
To je sve što ti imam za reći. Ja i tata te jako volimo, ali manje bi koštalo da bacamo prljavu robu i kupimo novu...
P.S. molim te nemoj više prati našu odjeću, jer znaš, i zalihe robnih kuća se jednom moraju isprazniti, a zaista ne znam što ćemo onda...
Post je objavljen 03.02.2007. u 17:47 sati.