Večeras mi se desilo nekaj ružno. Sjedio sam sa svojom curom u centru Zagreba i pričali mi. Stali su pored nas neki pijani tinejđeri i počeli nabacivati vulgarnosti. Ja sam ih ignorirao, ali to je jednog još više isprovociralo i bilo je jasno da hoće svađu. Ja sam pokušavao biti miran. U jedno trenutku je pukao, strgnuo mi naočale i lupio u lice.
Krist me uči da okrenem drugi obraz. I jesam. Nisam reagirao na njegov udarac (prvo bilo me je strah, drugo bilo ih je 5-6, treće znao sam da ne smijem). Nije lako tako se postaviti, ali bolje je. Jer sa da sam mu se išao bahatiti tko zna kako je moglo završiti, ovako je samo malo nastradao moj nos. Ne mrzim tog dečka, štoviše nisam ni ljut. Žao mi ga je, jer "nije znao što čini".
Post je objavljen 03.02.2007. u 00:50 sati.