..život je zbilja težak,sam po sebi..zapravo..nije težak..onoliko koliko si ti teško ne posložiš karte..kao što svi znamo..mi sami sebi krojimo svoju budućnost..odlučujemo..šta ćemo..?..kako ćemo?..kuda ćemo?..
..u životu nam se javlja toliko pitanja..da ni sami nismo svjesni koliko..
zašto neznam ljudima pokazati zube?
zašto sam toliko prokleta svojim darom?
zašto nemogu biti kao drugi?
zašto sam sama?
znate..obožavam promatrati ljude u različitim situacijama..i potreban mi je samo jedan razgovor sa osobom..a da ja znam..doslovno sve..
što ga muči?..što osjeća?..što ga boli?
točno mogu znati..tuđe osjećaje samo jednim pogledom..jednom rečenicom..jednim dodirom..i kao iz vedra neba..njihovi problemi..njihove patnje..pređu na mene..
počnem se brinuti za njih..počnem suosjećat sa njima..i to me onda dotuče..doslovno ubije..
..smušena sam ja osoba..znate?..zbilja..znam biti toliko podla ..a zapravo toliko krhka..toliko uslužna..a zapravo toliko i nedostupna..toliko jaka ali i toliko slaba..toliko sretna..a i toliko tužna..
..često se osjećam kao kap vode u sušnom razdoblju..vapim za drugim kapima..u nadi shvaćanja..u nadi sreće..u nadi mira..
i onda padnem..i počnem padati..
..padam..
..i padam..
sve dublje i dublje..
..do samog dna ove današnjice..
..u tišinu..mrak..uz krik vapaja..potpuno sama..
Post je objavljen 01.02.2007. u 13:25 sati.