Došao je i dan Markovog odlaska, imao je bus u 23 i 15, stara mi je dopustila da ga odpratim. Išao je sam...
-Mali, daj mi nemoj plakat, molim te, ajde čut čemo se svakiii dan, obečajem ti! - rekao je Marko
-A kaj da radim, kad ćeš mi opasno falit, ja ću doč do tebe ak ćeš mi full faliti!!
-Ma slobodno dođi, meni nebuš smetala..
-A curama u Rijeci? - malo podbadanja, nikad ne škodi
-Ma kojim curama, u mom životu ima sam jedna!!! - rekao je slatko
-Joj, falit češ mi punooo
-I ti meni, aj sad bježi u bus dok te ne otmem.....
-Volim te, zapamti... - rekao je
-I ja tebe, najviše...
Joj, kak će mi faliti...U tramvaju sam srela Matiju, išao je s treninga. Srce mi je poskočilo
-Hej, - rekao je - kam češ?
-Idem doma, pratila sam Marka na bus...
-A kaj ste vas dvoje još zajedno?
-Pa da...A ti imaš kog?
-Ma niš posebno, nemrem to nazvat vezom...
-Aha, kad češ na more? - nisam znala šta da pitam, pa sam ga pitala ono kaj mi je prvo palo napamet
-Za dva dana..
-I ja isto
-Nadam se da ćemo se vidjeti
-Da i ja isto.
Nije mi bilo svejedno kad sam ga vidjela, u ova 3 dana mi je bilo super sa Markom, nisam uopče mislila na njega, ali sad kad sam ga vidjela, opet je sve navrlo, sva sječanja, sve...Ona večer poslje utakmice, kada smo zaspali zajedno... Sve...
Post je objavljen 25.01.2007. u 16:35 sati.