tata se vratio s puta. jutros, u zoru. čekali smo ga i kada je došao ivanka i žana su mu servirale tople kiflice, kavu itd...
situacija je bila vrlo neobična, čudna... nismo imali nas troje (mama, tata i ja) o čeme pričati. nemamo baš nekih zajedničkih tema. situacija je bila poprilično tiha i pusta. tu i tamo bi tata dobacio u curke dobre su vam ove kiflice ili tak nešto. i nakon nekoliko vremena i budala bi skužila da nemamo o čem pričati, a tata je onda počeo o poslu itd... isto kako mi je zlo od masne hrane tako mi je zlo od tih priča. pokupila sam se sa stola.
otišla sam u sobu.... počelo mi se plakat. ja njega čekam do u zoru i nadam se da ćemo imat nekih obiteljskih tema, šala a on opet na poslu. navinula sam si narodnjake, ali moji jecaji su se i dalje čuli. najednom je stari ušo u moju sobu (mislim da prvi puta u svom životu) i stišo muziku i pito što mi je. ja ono ma ništa, a dođe on ma ne plači, pa donio sam ti poklon. e onda mi se stvarno počelo bljuvat. ponaša se ko dijete. bila sam poprilično bezobrazna rekavši mu hvala nisi trebo, vrata su ti iza leđa, doviđenja. on je sav pokiso i napustio sobu. a što ću mu ja....
doručak: corn flakes s mlijekom
ručak: ne znam što će ivanka i žana spremat
večera: neko voće
danas nemam škole, zbog nekog natjecanja, ma još i bolje.
jutros sam se zezala s ivankom i žanom jutros, smijale smo se do suza... ajde bar mi neko posvećujue duhovu pažnju i znam da me istinski voli....(i naravno leptirice)
pusa, voli vas vaša
čas tužna
čas vesela
skeleton-ka
Post je objavljen 22.01.2007. u 10:21 sati.