ne da sam usporila, replay. moja štafeta već ima paučinu koliko je vremena prošlo otkad si mi je predao do trenutka kad je ponovno pišem, u nadi da mi se neće ponovno sve pobrisati.
:)
pišem je u maloj pauzi između prijeđenog jednog poglavlja za kolokvij i čekanja Miljkec da dođe sa mnom pisati naš seminar iz perfekcionizma. tek da se zna brzina tipkanja i nemogućnost normalnog razmišljanja.
dakle,
neke male zanimljivosti o meni, koje (možda) niste znali.
1) Moja prva želja bila je da, kad odrastem, budem astronom. Još uvijek se sjećam jednog obiteljskog ručka(ili večere, mada mislil da je ipak bio ručak?) na kojem sam netremice buljila u sat. U jednom trenutku rekla sam svojim roditeljima "Upravo je kometa udarila u Jupiter i odlomila komad njega". Zatim sam mirno nastavila jesti.
2) Kad sam bila u nižim razredima osnovne škole, s prijateljicom Belom glumila sam likove iz igrice Street fighter. Ja sam bila Cammy, a ona Chun Lee.
Chun Lee
Cammy
Vježbale smo se tući na svim odmorima. Sve u plemenite svrhe- na putu iz škole presretale smo dečke koji su mučili slabije od sebe. Iznenadili biste se koliko je toga bilo u toj dobi. Znale smo pobrati batina ko nikad, ali često smo uspijevale u svom naumu. Najgore je bilo kad su ta djeca odrasla. Dvojica koje smo znali...hmmm...mlatnut kao mlađe, presreli su nas ispred policije negdje par godina kasnije, u osmom razredu,i počeli tući. Ja sam jednog udarila likovnom mapom pa smo zgiljale doma. Mislim, lako je njima tada bilo, mi smo taman ušle u pubertet, znate, kad cure postaju malo veće cure, i puno stvari ti onda...smeta. E. Jedan od te dvojice pred koju godinu prohodao je s mojom prijateljicom (Sashkom). Vidiš ti sreće, nije me se više sjećao. :D
3) U sebi imam...ni manje ni više nego... 17 ličnosti. Sad možda shvaćate zašto mi nije baš lako u životu. :) Zašto sam u jednom trenutku mirna i tiha, u drugom valjam bisere kojih bi se i svinja posramila, u trećem trenutku se s nekim mlatim... Nije da sam baš normalna, to sigurno. Zbroj svih mogućih krajnosti. Ali uspijevam te svoje ličnosti držati u nekakvom miru, pa su uglavnom sretne i zadovoljne. Kako su nastale? Otkrio ih je Malo Srce još prije nego što smo bili skupa. Negdje pred dvije godine, kad mi je napisao poruku da sam ja njemu super kao frendica, i kao cura (bili smo bivši), ali da treba tih 17 ličnosti poslušati, kad traže i 18. mišljenje(njegovo). Jedamput sam sastavila spisak svojih ličnosti i nadjenula im imena, taj spisak je u vlasništvu Malog Srca, i stoji u hrpi ljubavnih pisama koje sam mu slala kao brucošica.
4) Može li postojati nešto gore od ovog gore navedenog?
Može. Ja sam nekoć zapravo bila dvospolac.
Dogodilo se to ovako- od rođenja sam bila curica. Dakle, imala sam sve ono što curice imaju, a nisam imala ono što dečkići imaju. Sve dok mi moj nekoć najbolji prijatelj Zlim nije jedamput, pustivši me da prva prođem kroz vrata, rekao: "Muškarci imaju prednost." Tada su počele šale na moj račun i račun moje novonastale imaginarne muške...hmmm...stvari, kojoj sam btw. nadjenula ime Ivan, po glumcu Ivanu Sergeju.
Ako mi ne vjerujete, trebate znati da su svi moji dečki znali za Ivana. Jedini problem (njima sreća) bio je u tome što je Ivan jako mrzio muški rod i svaki put kad bih s nekim bila, pobjegao bi. Tako ga nitko osim mene zapravo nije upoznao. Kad sam upoznala Malo Srce, pobjegao je i nije se više vratio. Ne bih znala zašto.
(?)
5) Semivegetarijanka sam. Odnosno, bila sam vegetarijanka pune dvije godine (počevši 28.03.2004.). Onda sam, zbog toga što sam prošle godine bila jako, jako, jako boležljiva, počela jesti ribu. Malo sam ojačala i odlučila ostati na tome. :)
štafetu predajem...
Đanky mojoj ovih dana
Cimeru
Kiu
...ostala dva nek budu po želji, dakle, tko zaželi, nek preuzme štafetu...
:)
ja nisam baš neki blogočitatelj, pa mi je teško naći nekoga tko još štafetu nije dobio.
Post je objavljen 21.01.2007. u 15:18 sati.