Evo, ovaj post je posvećen Keiri koja je nedavno imala rođendan... (iako nema veze sa Keirinim rođendanom). Pusa
Kako me neprestano izbjegavao, a i ja njega pomalo, jer sam bila ljuta, dogovorila sam se sa Dorom da će ga ona pozvati da se nađu na metlobojskom igralištu. I tako je i bilo. Poslije nastave, Dora je rekla Lucasu da ga treba nešto u vezi metloboja, i da se nađu na igralištu. Dora je prva otišla tamo. Lucas je došao do Dore na igralištu.
Lucas: Ej šta si mi trebala pokazati?
Dora: Pa, zapravo ništa.
Lucas: Nego, šta si me onda trebala?
Dora: Nisam ja, nego ona.- mahnula je glavom prema meni
Stajala sam iza Lucasa, i on se okrenuo. Već sam mislila da će pobjeći, no ostao je stajati. Valjda je i on shvatio da moramo razgovarati, i raščistiti to.
Dora: Dobro, idem ja. Dogovorila sam se sa Enikom, Yocelin i Lanom da ćemo pisati zadaću.
Otišla je, i ja sam došla bliže Lucasu.
Ja: Bok!
Lucas: Bok! Leda ja…. –pogledao je u pod
Prekinula sam ga.
Ja: Maggie, odnosno Amanda mi je sve rekla. Samo mi reci tko je ona i ostavljam te na miru.
Lucas: Ali Leda! Ona mi ništa ne znači. Ali ako te baš zanima, Hufflepuffka je. I već mi mjesecima piše pisma i želi da se nađemo. A ja sam joj stalno govorio kako ne želim imati curu. Ali onda si došla ti i sve se promijenilo. S tobom sam htio biti.- nisam g baš tako dugo poznavala, ali mislim da nikad nije tako iskreno govorio, kao sada.
Ja: A zašto ste se onda našli sada? I zašto si je poljubio?
Lucas: Zato jer mi je poslala pismo da želi da se nađemo, da se upoznamo, i da barem znam tko je ona. Rekla je da mi više neće slati pisma jer poštuje moju odluku. I tako sam otišao, jer sam nekako osjećao da joj dugujem barem to.
Ja: A poljubac?
Lucas: Ona je mene poljubila, nisam se ni snašao. A kad sam vidio Maggie pobjegao sam.
Ja: Znači,. Nije ti ona druga cura zbog koje me namjeravaš ostaviti? –pitala sam pomalo nesigurno, jer sam znala da je ovo veoma glupo pitanje
Lucas: Ne! Leda, trenutno si samo ti u mom srcu i tako će i ostati.
Ja: Hvala! I oprosti što sam tako loše mislila o tebi! – osjećala sam se ko glupača
Lucas: Ma nema veze. Oprosti ti meni, jer sam ti to odmah trebao reći.
Ja: Ma naravno da ću ti oprostiti.
Poljubili smo se i krenuli unutra jer je bilo prilično hladno vani.
Prvo smo sreli Lenu I Michaela, koji su također šetali.
Lena: Oooo, drago mi je da ste riješili nesuglasice. Znam da poznaješ Michaela iz viđenja, ali ovo je sad nekako službeno. Michael- Leda.
Ja: Drago mi je! I kako si znala… - pružila sam Michaelu ruku i zbunjeno pogledala u Lenu
Lena: A kako ne bi. Pa Lucas je, ako se ne varam, jedan od najpoželjnijih na školi. – tu je kratko stala i pogledala prema Michaelu da vidi da li njemu smeta što ona tako priča o Lucasu, ali kad je vidjela da se izraz njegovog lica nije promijeni, nastavila je.
A vijest da bi mogao opet biti solo, brzo se širila po školi.
Lucas: Nemoj tako, umislit ću se.
Ja: Da, ionako mu je ego već dovoljno velik.
Nasmijali smo se i Lucas i ja smo nastavili prema društvenoj. Putem smo sreli još i Keiru i Roary. Keira mi je samo dobacila smiješak tipa « drago mi je da nije ništa ozbiljno». I tada sam shvatila da se stvarno vijest o «prekidu» brzo širila školom.
Došli smo ispred portreta debele dame, promrmljala sa lozinku, i ona se pomaknula da možemo ući. U društvenoj nas je prvo vidjela Isabell.
Isabell: Znala sam da nije ništa strašno!
Priključila joj se i Enika.
Enika: Da, i ja sam bila sigurna da će sve biti u redu.
Ubrzo su se svi okupili. Naravno Yocelin, Amanda i Anna su toliko dugo nagovarale Lucasa da im ispriča šta se dogodilo da je on na kraju popustio i počeo pričati. Kad je završio komentari nisu prestajali.
Anna: Pa ti si stvarno nemoguć!
Amanda: I ja bi to mogla reći, iako sam tu tek par dana. A je li bi nam mogao reći njeno ime!?
Svi smo pogledali u Lucasa, koji je od srama skoro pobjegao.
Lucas: dobro dosta o meni.
Yocelin: I ja se slažem. Ajmo rađe razgovarati o Božićnom balu!?
Harry: Već sad? Pa si ti pri sebi!? Bal je tek za mjesec dana.
Yocelin: Da i? Mi na dvoru smo se uvijek mjesec dana ranije pripremali za balove.
Amanda: Božićni bal…? Čula sam nešto o njemu.
Lana: Da, često se održava, i uvijek je super!
Mary: I poželjno je da dođete s partnerom. Zato cure, požurite!
Ja: Ja znam sa kime idem. Valjda…
Lucas me samo blago pogledao i nasmiješio se.
Ron: Ma vi cure ste stvarno smiješne!
Ja: A jel? Pravi se javio! Ajde igraj tamo taj šah i šuti!
Nije se naljutio jer je znao da se šalim. Lucas, Lana i Cornelius koji se sada sve više družio sa nama, razgovarali su o metloboju, opet. Došlo mi je da smislim neku čaroliju kojom bi im barem na tjedan dana onemogućila da govore išta o metloboju. Hermiona je kao i uvijek čitala knjigu. Cady i Ophygenija su igrale eksplozivni puc-puc. A ja sam samo promatrala kako se Kitty i Krivonja igraju, mada je Kitty toliko izmorila jadnog Krivonju da je htio pobjeći. Tada je Yocelin opet skrenula temu na bal.
Yocelin: Baš me zanima tko će svirati.
Dora: Čudnovate sestre, kao skoro svake godine.
Anne: Jedva čekam da nađem nekakvu haljinu.
Cornelius: Ajme i ja. Baš bi htio naći neku lijepu haljinu, boje trule višnje, ali da ne izgledam predebelo u njoj. I da mogu naći cipele koje idu uz nju!- Šetkarao je gore dolje po društvenoj oponašajući Anne.
Svi smo se kidali od smijeha na taj Corneliusov hod, držanje i oponašanje Anne. Stvarno je bio pravi šaljivac. Tada smo promijenili temu i razgovarali o svemu po malo. Enika i ja smo zaključile da smo neka rodbina u 8. koljenu. Lana i Cady su zapale u neku malo žustriju raspravu tko je zgodniji od dečkiju. Ali smo se dobro zabavili. Bilo je kasno, oko ponoći, i svi su već spavali pa smo i mi odlučili otići na spavanje.
Post je objavljen 19.01.2007. u 10:48 sati.