Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/lifeisnotpink

Marketing

ranije završilo...

Da, da... evo mene ranije doma. trebala sam biti doma u subotu, ali sudbina tak ipak nije htjela... nije bilo tak loše, ali ipak da se mene pita uopće ne bi išla na to skijanje. jučer ujutro sve je dobro krenulo i baš sam mislila: još samo malo skijanja, sve bude skoro gotovo, preživela bum to. i super, skijamo se mi i sve to i ja naravno koja se skijam ko luđak čekam mamu puža da dojde više. i stojim ja već jedno 15 minuta, živčanim, a ljudi me okolo gledaju ko nekog freaka pogledom koga vraga već 15 minut stojiš tu. još sam čekala 10 minut i poludela sam, spustila sam se do kraja i krenula sam prema restoranu de sam trebala iti z mamom na pijaču. penjem se prema restoranu, a za menom bežiju tata i buraz da se vrnem i dal znam de je mama. ja velim da neam blage de je. na kraju sam doznala da dok se mama spuštala po bregu, s već malo većom brzinom kaj sam ju ja učila, neki dečko zapičil v nju kaj je z nekom grupom učil tam skijati. uglavnom, mamu je tak hitil kaj si je nogu ftrgla, zapravo, nemam pojma kaj si je napravila. skija se nije otkopčala i evo ti ga na. noga se sfrkala pod nekim sumnjivim kutom. ja sam to tak se shvatila kaj sam mislila da je ona polumrtva. no dobro, dopelali su ju na onom vragu (neam pojma kak se to zove) i ona je sedela. dobro je, nije niti blizu polumrtve žene! neda mi se sad to u detalje prepričavati. došli smo doma i onda sam ja (ko bi drugi) morala se spakirati jer smo odlučili da idemo doma. još me buraz raživčanil kaj niš nije htel delati tak da sam celi dan bila žblj volje. baki se niš nije smelo rači pa smo jadnoj ženi morali zlagati da se i na zadnjem mestu gde je bilo pravog snijega otopil snijeg i da najvjerojatnije drugi dan dolazimo doma, a krenuli smo odma isti dan. tak mi je bilo žal bake, al bolje da smo joj to rekli kaj se ne bi celu noć brinula, ipak je to žena z 75 let z raznim bolestima. došli smo doma negde v jen vjutro, ni samoj mi nije jasno kak smo tak dugo putovali. i onda je mama danas vjutro išla v bolnicu i dobrila longetu kaj ju buraz i ja sad zafrkavamo. ima štake pa tam sranja delamo z njima i slikamo se, uglavnom, glumimo budale... smijehnut (uostalom, kaj to nismo?!?) no najgore od svega toga je to kaj ja se moram delati. buraz sam lupa po tom glupom kompu, mama naravno sam leži i moram joj biti sluga, a tata je na poslu ili gde već. se očistim, pospremim, zglancam i onda mi dojde buraz da mu nekaj napravim, ma da ne bi... prekipelo mi je i onda sam si ja zasela pred drugi komp pa nek malo on dela... bitno da sam mami se napravila i da je ona dobro i da ju tu i tam nasmijem dok imam inspriacije za gluposti delati po kući, znači to je stalno jer sam takva osoba. nedavno mi je dečko rekel da moram iti za stand-up komičara (kak god da se to piše), ali ne... ja sam i dalje odana svojoj ljubavi prema hrani,a pogotovo prema čokoladi tako da ću raditi u krašu kao degustator. smijehnutludnaughty no, no, znate da se zafrkavam. to najbolje radim, zafrkavam ljude oko sebe. uglavnom isključujući ovo kaje bilo z mamom ja sam jako sretna kaj sam došla doma prije nego kaje trebalo i to sam svima jasno dokozala uz poruku da ak se druge godine ide na skijanje nema šanse da ja idem. taticu sam jako razočaral s tim, al baš me briga. nek se oni skijaju, ja bum rajše z bakom gledela mir i dobro.smijeh no dobro to se više ne emitira... ili da...? nema pojma, nije sad ni bitno. ma moja baka je najbolja. prije nego kaj smo išli na skijanje ona je imala predosjećaj da bude se nekaj loše dogodilo (ko i svaki dan tak da...) i na kraju je ipak bilo ono ˝znala sam ja˝. no dobro... al najviše me muči škola, u ponedjeljak počinje nastava, joooj...headbangheadbangheadbang i odma prvi dan imamo zemljopis (moj najdraži predmet), al je najrajše ne bi išla na njega jer pita odma prvi sat, ja neam pojma, a učiti mi se naravno neda. veseli me samo to kaj bum napokon v starom pravom društvu.
ljudi, molim vas, dajte mi neke ideje kaj da pišem jer sam bezveze meljem o skijanju kaj već i meni ide na vuha van, a ne sam vama. ne znam više kaj da pišem.
živjeli peppersi!
bok svima...wave


Post je objavljen 11.01.2007. u 16:22 sati.