Marketing
Sritna van najnovija godina ...
Evo nji dvi, kako me kontroliradu ča pišen za, najvirovatnije, zanji ovogodišnji post ... svako malo mi Vinka unese nos u ekran i pita di su slike ... Jedva san i uspija uvatit obadvi u istoj sliki, da miruju barenko deset sekundi ...
Reka bi čovik svake godine opet isto, iznova ... ali ova protekla godina mi je stvarno posebna. I po lipome i po grubome ... počela mi je lipo, malo san pročakula sa Tarikon Filipovićen, je da je kratko trajalo, ali nije ni to bilo loše. Laga bi kad bi reka da ne bi još 
ipak smo svi mi od krvi i mesa, ali na putu su se ispričile CRVENA i PLAVA mukača, i ni se moglo dalje ... I tek san onda vidija koliko svita pročita ovo ča napišen, i tek san onda ustvari svatija ča je BLOG i koliko to vridi. Upozna san puno zanimljivoga svita, neke čak i osobno, i akobogda da tako bude i dalje.
Prova san ponovit gradivo i ove godine, Nije Tarik Filipović, vengo Danijela Trbović, nije «Milijunaš» vengo «Najslabija karika», a rezultat ćete vidit u ponediljak, osmi prvoga, pozapodne oko šest uri, ne znan točno kad se emitira. A ča je bilo? Ne smin reč 
A po grubome ... najteže mi je bilo ona tri puta kad je Vinkica morala u bolnicu. 
Pogotovo treći put, sad njanci nazad misec dan. Ono grozno iskustvo kad mi se na rukan trese od četrdeset fibre koju ne mogu nikako skalat, to sigurno neću zaboravit dokle san živ. 
Napraviš sve ča je u tvojon moći, a fibra i dalje reste ... priostalo mi je samo molit Boga. I pala je fibra ... valjda je i to pomoglo. Mea Culpa!
Idemo dalje!
Samo malo manje grubo mi je «legla» čestitka od gazde. A zašto ovo magare? Zato jer nisan moga nać sliku grlice, jerbo san ispa naivan ka grlica. A mogu reč i da san ispa pravi pravcati TOVAR u ovoj priči. Virova san toj individui, jer ga teško mogu nazvat čovikon!, naime, ko nije svatija, podstanar san ... Dunkve, proda je stan, iako se u osmi misec, kad smo prigovarali o stanu, kleja da «on jema dvoje dice i da mu ne pada napamet prodat stan». Citat završen. Tako da je on stan proda, i ja moran iselit do prvi vejače.
Ali, barenko večeras, pivaću ka i TBF, ništa mi neće ovi dan pokvarit ... pucaće šampanje ...
i gledaćemo vatromet u Splitu. Ako ne ništa, barenko smo na četvrtome katu, pa će se malo bolje vidit ...
Gledat ćemo, i poželit želju ... Ne znan ča će poželit nji dvi, ali ja ću poželit da lipo jemamo SVOJU kuću, sa OVAKVIN kaminon, i da ovo dite na slici bude moja Vinka ča će na idući Božić gledat kroz fumar kad će doć Dida Mraz/Mali Isus/Sveti Nikola/Sveta Luce (valjda nisan kojega sveca zaboravija 
).
Eto, ja san olakša dušu. Još samo da Van svima poželin da van se ostvaru sve želje u nastupajućoj godini. I da dodan jednu svoju želju ... Svima ... želin ZDRAVLJA pa onda sve ostalo. Adio do dogodine ...
Post je objavljen 31.12.2006. u 10:58 sati.