U nedjelju ujutro 04:13 min zvoni mobitel.
-Reeciiii...
-Evo,svi su otisli.
-eeeeee
-ma da,jos jedan par se drzi za flasu,nekak bum ih pomel van.
-Nek sam ne odnesu flashu.
-Ajde.
-Evo me.
Navlacim samterice prek pidame pod kojim nema gacica...
Teturam prema kupaoni stavljam cetkicu za zube s kalodontom u usta,
piskim,
oci mi se sklapaju.
S vjesalice skidam vestu od jucer i prek pidame micuci cetkicu koja mi je i dalje u ustima,
prevlacim je preko glave.
Pljujem onaj kalodont ali i dalje hodam po kuci cetkajuci zube,navlacim tenke,pripremam kljuceve mobitel,ispirem zube,nabijem kapicu s cofekima i spustam se niz stepenice,ne po gelenderu jer su mi na njemu zamotane bozicne lampice.osvijetljuju prolaz.
Mrtva tisina u kvartu ni pas se ne cuje,mali pali ko novi izlazim iz dvorista.
Dignut ce mo bar 400kn.
-ma,ne seri,ispod soma neidem.
Pa mozda bu bilo soma,kaj mislis.
Drzim predavanje s hrapavim glasom o pozitivnom mislenju i obilju.
Ne mizeriji...
Dolazimo tamo,kad ono....
Buraz bilo bu tu i 2.000 soma.
-Kaj sam ti rekla,zgleda mi da bi se navuklo i 2. i pol.
-Je al to nebu v jednoj turi.
Pa kaj,ti sortiraj ja bum se vrnula po drugu turu.
Da mi je neko rekel da bum isla i tri ture i da bum napravila prek 150km nebi nikam ni isla.
Al dobro da nisam,tako je dobro ispalo.bilo je i za 4 ture.tu zadnju smo odmah prodali.
Cerekali smo se ko ludaci nabrijani napuiseni ili slicno...
Meni je najvece zadovoljstvo bila kistra voca,burazu pljuge i visky koji nesmemo pit pa smo zvakali filtere i lomili pljuge glumeci da se svadamo...
a za iznenadenje bila je tu i velika kutija puna kolaca par butelja vina finoga...vrecica Mavrovicevih peciva i svasta nesta neki sokovi...nemam pojma.
Ali nismo dogurali ni do soma.Bit ce nekih 800kn.
No cijela akcija je zaista vrijedila 2.000kn
Bilo je ludo.
dosli smo doma u 13h.
Bili u ,,podlapaci,, na cevapima ,za mene pljeskavica velicine volana.
Pale su i neke trapke od ciganke za 20 kn
i crvena beneton silterica za 10.
Jao sto volim sajam!
Dobar job buraz,dobar!
Dat ce mo u crkvi desetinu.
-Ocemo i napisat ce mo zahvalu!
Procitali su ju i svi su vikali :-ALELUYA!
Poslje kod dobrovoljnog priloga su je dali kao primjer.
Mi smo cvali od srece,znam da sam bila crvena kao majca i dugacke rincice sto su mi klizile uz vrat,da netko zna da smo to mi i da smo cijelu noc crncili i vozili ture i ture plasticnih boca...
nebi nam vjerovali.
Slatka lova,slatki trenutci,dobar tim i Blagoslovljeni smo ostalim darovima...
Post je objavljen 18.12.2006. u 14:54 sati.