Marketing
JEDAN DAN ILI CIJELI ŽIVOT
© Mata Petričević Blažićev Babina Greda
Svakoga dana moj djed i baka ustaju vrlo rano i odlaze u štalu. Meni je takvo rano ustajanje neshvatljivo, ali djed kaže: - Marva je marva i ne može čekati.
Kad namire marvu, idu na fruštuk. Baka priprema čvarke, djed čeka i odmara pijuckajući rakijicu. Nakon fruštuka moj dobri djed upreže konje u kola i ide na njivu dovesti hranu za idući dan. Baka kod kuće posrema kujnu, a ako je lip dan otvori pendžere da ugrije i prozrači sobe. Onda žuri pomesti drum i avliju jer: - Po tome se vidi koja je žena vridna, a koja ne.
Baka suče rukave pa opet u kujnu jer brzo će podne pa treba pripremiti užinu. Djed se vraća kola punih sina, trave, kukuružnjaka i repe. Ispregne konje, a onda ide za mirisom iz bakine kujne. Topli se domaći kruv puši i mami već umornog djeda na užinu. Poslije dobre užine mora malo prileći da se hrana slegne. U predvečerje će zatvoriti marvu u štali.
Neumorna baka pegla rubine, oplećke, marame, pregače i slaže u šifonjer. Oni uvik imaju posla. U proljeće siju na njivama, u jesen skupljaju ljetinu i pripremaju za zimu. Kada zima dođe, malo im je lakše. Onda su više kod kuće pa se stigne u zimskim dugim noćima uz toplu peć s komšinicama sjediti uz ručni rad i pričati. Jedne šlingaju, druge heklaju, neke vezu.
Danas je toga malo. Baka često zna reći da je prije sve bilo ljepše, a djed joj uvijek odgovori:
- Babo moja, kad smo bili mlađi.
Ponekad ih ne razumijem, mislim da ne bi više morali tako puno raditi, a onda pomislim da oni drukčije ne bi znali. Ni htjeli.
Matea Damjanović, VII. r.
Osnovne škole Augusta Cesarca
Ivankovo
Post je objavljen 28.12.2006. u 00:30 sati.