.....
Ugledala sam moga dečka Alexa kako se doslovno žvali s fuficom Sarah. Isabell je bila pored mene i obje smo ostale stajat, baš kao da smo nepomične. Ljutito sam ušla u razred i sjela na radijator ispod prozora. Do mene je došla Isabell i upitala me:
Isabell: Nicole jesi li dobro?
Ja: Savršeno sam zašto ne bih bila?
Isabell: Pa, Nicole upravo si vidjela dečka kako se žvali s najvećom fufom u školi.
Ja: Da, pa što.
Isabell: Nicole ne pravi se kao da je sve u redu, jer i ja i ti znamo da nije.
Ja: Sorry Isabell, ali sada mi nije do ničega, a pogotovo ne do razgovora o njemu.
Isabell: Oke, razumijem te.
Ja: Ako možeš i ako želiš doći poslije škole kod mene, pa da tamo u miru popričamo.
Isabell: Može! Al vidjet ćeš preboljet ćeš ti njega.
Ja: Nadam se!
Sjela sam na mjesto i izvadila knjige. Taj smo sat imali biologiju. Nastavnica nam nije došla. Cijeli smo sat pričali i dopisivali se. U petak je Eric prvi dan došao u školu, no nije došao prvi sat već zadnji kada smo imali sat predavanja(tako moj razred zove sat razrednika jer nam uvijek nešto pripovijedaju o ponašanju). Zar je baš morao doći taj dan kada sam bila sva nikakva i bez volje. Razrednica mu je pokazala slobodno mjesto pored mene. Kada je sjeo rekao mi je:
Eric: Ej, super je što sam došao u ovaj razred barem nekoga poznajem.
Ja: Aha, super.
Eric: Nisi baš neke volje. Što ti je?
Ja: Ništa mi nije. Sasvim sam dobro.
Eric: Ne čini mi se baš, ali nema veze.
Razrednica nas je pustila ranije. Isabell i ja smo krenule kod mene, no nešto nas je omelo. Na izlasku iz razreda netko nas je zaustavio.
Ta osoba: Cure, stanite.
Ja i Isabell: Molim?(glas nam se činio veoma poznat)
Ta osoba: Stanite!!
Ja i Isabell:(smo se okrenule i ugledale osobu koja nam se obraća) Ti?
Ta osoba: Da ja, možda začuđene?
Ja i Isabell: Pa... Možda malo...
Ta osoba: I ja sam isto malo.
Ja i Isabell: Ti ?
Ta osoba: Da ja sam jednako začuđen/začuđena.
Ja i Isabell: Ali zašto ti možeš biti?
Ta osoba: Saznat ćete ako mogu s vama krenut prema tvome kvartu Ann Nicole.
Ja i Isabell: Da, da možeš.
I tako smo mi krenuli. Kada smo došli ispred moje kuće ta osoba je otišla. Isabell i ja smo ušle u kuću i krenule prema mojoj sobi. Na stepenicama nas je zaustavila Ann. I rekla
Ann: Nicole! Ja sam gladna, a mama radi. Možeš li mi ti napraviti nešto za jesti?
Ja i Isabell (u isto vrijeme): Može! A Ann je li mama doma ili Megan?
Ann: Ne, sama sam doma od 3p.m.(15h)
Ja: Ann Zašto me nisi zvala na mobitel?
Ann: Mama mi je rekla da te ne zovem da ti ne smetam.
Ja: Ann, zašto su te mama i Megan pustile samu?
Ann: Rekle su da ćeš ti brzo doći i onda su otišle.
Isabell, Ann i ja smo radile palačinke sa sladoledom(njami). Kada smo sve što smo spekle pojele Isabell i ja otišle smo u moju sobu, a Ann je otišla u svoju sobu. Isabell i ja smo razgovarale o onom što se desilo.
Isabell: Nicole, zašto te ono što si vidjela nimalo ne dira?
Ja: Dira me, no to ne pokazujem.
Isabell: Zašto?
Ja: Zato što je on običan pokvareni gad koji mi je govorio da me voli i da mrzi Sarah.
Sada vidim kako je mrzi.
Isabell: Preboljet ćeš ga Nicole. Vidjela sam kako te Eric danas gledao. Smijem li znati
zašto?
Ja: Ma on mi je prvi susjed. Doselio se u Kateinu staru kuću.
Isabell: Aha.
Malo smo pričale i onda slušale muziku i surfale po netu. Kasnije smo malo crtale stripove i bez veze stvari.
Osoba koja je bila tajanstvena u ovome postu saznat ćete tko je zapravo u sljedećem postu, tj. nastavku.
SORRYTE ŠA SAM OPISALA SAMO JEDAN DAN I SORRYTE ŠA SAM JEDINO ISABELL OD LIKOVA SPOMINJALA NADAM SE DA SE NE LJUTITE PUFFA
NASTAVLJA SE....
Post je objavljen 21.10.2006. u 20:21 sati.